Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Dozent Dr. René Marcic; VERFASSUNGSGERICHTSBARKEIT IN JUGOSLAWIEN. (Separatabdruck a. d. „Juristische Blätter“, Wien, № 13/14, jul 1963, S. 341-347). Доцент Бечког правног факултета др. Рене Марчић већ дуже време проучава проблем уставног судства у свету. Залажено je његово учешће по овом проблему на Хајделбергском колоквиуму 1961 који je организовао Мах Planck Institut за упоредно јавно право и међународно право. Од првог дана постављања проблема уставног судства у Југославији Р. М,, који je пореклом из Југославије и доктор права Свеучилишта у Загребу, уперио je своју пажњу на овај проблем код нас. Он je пратио његов развој у свима фазама пршхреманьа пројекта југословенског новог Устава. Зато je непосредно после доношегьа Устава СФРЈ аутор објавио подужу студију о том питању на страницами водећег аустриског правничког часописа. Рад има више делова, нарочито историски увод, одељак о функционалности уставног судства где се аутор задржава на питањима контроле норми, уставним споровима и сукобима надлежности, природи власти Уставног суда и основној заштити уставности која излази из постојања овога судства по југословенском Уставу. У том погледу излагања Р. М. нису дескриптивна већ она указују на анализу особености југословенског уставног судства и поређење са устројством уставних судова у модерном упоредном праву. Интересантна су у том погледу запажања аутора чему води заштита по уставном судству код нас. Јесу ли то правила која штите само нормативни поредак, или она осигуравају и тзв. јавна субјективна права грађана? У том погледу аутор je склон да користи мисао из чл. 70 уставних одредаба, да би дошао до закључка о субстанцијелној уставнрј заштити. После тога аутор прелази на предмет формалне функционалне надлежности уставног судства и однос суда према међународним уговорима. Од особите су важности ауторова излагања о приступу југословенском уставном судству од стране заинтересованих, дејству одлука Уставног суда, подељености уставне контроле између федерације и република, као и о положају чланова Уставног суда Југославије за време трајања њиховог мандата. У своме закључку Р. М. није могао да се отргне од мисли да се у Југославији, као комунистичкој држави, на један врло развијен начин уређује проблем уставног судства и поздравља степей до кога се то постигло, указујући да ће југословенски пример у овом погледу бити од необичног утицаја по характер правке државе. Ова расправа. Р. М. показује колики интерес постоји у суседној Аустрији за наш уставни проблем и верујемо да ће побудити општи интерес за југословенско решење проблема уставног судства код великог броја страних правника с обзиром на углед у свету, и раширено познавање бечког часописа Juristische Blätter.

Милан Бартош