Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XI Јул— Децембар 1963 Бр. 3—4

ИЗ ИСТОРИЈЕ СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918 ГОДИНЕ

Спор између српске в ладе и Ју гословенског одбора око сазивања отите уугословеиске скупи),типе I. Јануара 1918 југословенско питанье, као питање ослобођења и уједињења југословенских народа у једну независну државу, запало je било у озбшьну кризу услед тога што су се председник енглеске владе Д. Лојд Џорџ и председник Сједињених Америчких Држава В. Вилсон у својим говорима од 5 односно 8 јануара изјаснили против рушења аустроугарске монархије. Билане ратовања на фронтовима у току 1917 био je знатно неповољнији по силе Антанте него по Централне силе; што се тиче политичке ситуације, она je, нарочито после и услед избијања социјалистичке револуције у Русији, била подједнако тешка за оба зараћена табора империјалистичких држава. На западном фронту пролећна офанзива Енглеза и Француза која je протекла с великим губицима а с малим успесима; у рату на мору подморнички рат Немачке који je нанео велике губитке Енглеској; на неточном фронту значајно продирање Немаца улето и ујесен у Русију, а на талијанском фронту још значајнија победа немачко-аустроугарских снага у бици код Кобарида (Caporetto) октобра месеца услед чега су тамо морале бити хитно упућене француске и британске дивизије, то je, најсумарније, био резултат ратовања у току 1917. Значајан плус на страни сила Антанте у току 1917 представљао je улазак у рат САД, који, иако je у зеликој мери повећао изгледе Антанте на коначну победу, није ипак пружао наду у скори завршетак рата, с обзиром на спорост америчких војних припрама. Обе зараћене стране осећале су крајем 1917 несташицу у људима на фронту и настојале да повећају своје оружане снаге: Француска je тражила од Енглеске да на западни фронт пошаље још 300 —400 хшьада нових војника, а Немачка je од Аустро-Угарске захтевала да joj на исти фронт пошаље у помоћ 350.000 људи (1). Победа социјалистичке револуције у Русији новембра 1918 унела je велику пометњу у редове владајућих кругова зараћених држава. Окто-

(I) Архив Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу (даље: А-ЈАЗУ), архива Југосдовенског одбора (даље; А-ЈО), свежан, 60 белешка А. Трумбића о разговору који je водно с В. Стидом поводом говора Д. Лојда Цорџа од 5. I. 1918.