Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

314

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ad 4°. По важности су најмање значајни ови ошпти акти Савезног извршног већа, којима се утврђује унутрашња организација савезних органа управе. Ови прописи очито имају чисто технички и интерни характер. Разумљиво je да над општим актима Савезног извршног већа постоји строг надзор у погледу њихове законитости и уставности. Овај надзор je трострук. То je надзор Савезне скушптине, редовних судова и Уставног суда Југославије. Наиме, по чл. 231 Устава Скупштина „може укинути или поништити пропис или други акт (sавезног извршног већа који je у супротности са Уставом Југославије или законом“. Под „прописом“ треба подразумети управо ошпти акт. Што се тиче политичког надзора, овај над актима Савезног извршног већа вјјши и Председник Републике, који, по чл. 218 Устава „има право да задржи од извршеша уредбе и друге прописе Савезног извршног већа од ошптијег политичког значаја пре њиховог објављивања“, у ком случају „спорно питање“ решава Савезно веће Савезне скупштине. Редовни судови врше надзор над законитошћу и уставношћу општих аката Савезног извршног већа на тај начин што у решавању конкретних случајева одбијају да их примене ако налазе да су противуставни, одн. противзаконити. С друге стране, они могу укинути или поништити оне појединачне правне акте који су засновани на тако незаконитим општим актима Савезног извршног већа, као што могу изрећи и санкције за н>ихово доношеае. Управно судство, пак, поништиће оне појединачне управне акте који су незаконити зато што су донети на основу незаконитих општих аката Савезног извршног већа. Најзад, Уставни суд Југославије надлежан je, на основу чл. 241 и 247 Устава, да укине или поништи и сам ошпти акт Савезног извршног већа ако сматра да je противуставан или противзаконит, те да тако спречи произвођење противправних последица таквих аката. Као што се види, југословенско пррво врло строго уређује надзор над уставношћу и законитошћу општих аката Савезног извршног већа и може се рећи да je он венредно добро разрађен и потпун у сваком погледу. 3. Органе савезне управе чине секретаријати, којих има две врсте (државни и савезни) и други органи управе (као заводи, установе, управе итд.). Ови органи управе, одн. тачније, како Устав у чл. 236, ст. 4, каже, „функционери који руководе савезним органима управе могу доносити правилнике, наредбе и упутства за извршавање закона и прописа Савезног извршног већа ако су за то овлашћени законом, односно прописом Савезног извршног већа“. Другим речима, ови функционери (државни секретари, савезни секретари, директори завода или устапова, итд.) могу доносити такође ошпте акте, којих има три врсте: правилници, наредбе и упутства. И значај ових аката иде по реду којим су наведени. Најважнији такви акти су правилници, који одговарају отприлике уредби Савезног извршног већа тј. то су најважнији и најошптији такви акти органа управе. Наредбе су конкретнији акти, којима се решава неко мање важно