Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ФРАНЦУСКОГ ГРАЪАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

319

спора. А може у одређеним случајевима, пошто сам саслуша заинтересована лица и тако сазна њихове захтеве и предлоге, уколико се ови са тим сагласе, изнети предмет пред надлежно судско веће да оно на основу тако прибављеног процесног материјала, дакле и без даљег извиђања донесе пресуду. Мада се иначе такав начин пресуђења ствари сматра супротним начелу колегијалности или зборности у суђењу односно саставу судова и преимућтсвима и гарантијама које ово начело редовно пружа за ваљаност правосуђа. Исти судија се такође појављује у улози известиоца дотичног већа, коме подноси свој извештај (rapport) о стању спорна ствари. Он такође може по својој иницијативи и поравнати странке. Укинута je пак као мање целисходна и недовольно ефикасна раније постојећа обавеза парничних странака да претходно покушају поравњање пред тзв. мировним судијом (juge de paix). Овај нови пут и начин поравњања странака (по предлогу надлежног судије), усвојен je као целисходнији и много ефикаснији него у случају када иницијатива за то долази од самих странака или гьихових заступника. Смарта се найме да се странке обично уздржавају од подношевьа предлога за поравњање зато што сматрају да lie тиме код противне стране створити утисак о слабости свог права и процесног по ложа ja. Посебним одредбама и прописима су пак предвиђене одговарајуће строге мере одн. санкције (у виду високих новчаних казни и др.), којима je циљ да се странке спрече да истицагьем разних неблаговремених и неоснованих захтева и приговора одуговлаче поступав: и непотребно повећавају трошкове, те да им то послужи и као средство за тзв. шиканирање ларничног противника. У томе погледу, нове процесне реформе нарочито су корените и опсежне уколико се тиче истицаньа приговора надлежности како стварне тако и месне, пошто je примећено да je ту рани je било највише процесуалних злоупотреба и шикана. Тако, сада парничар који истакне приговор ненадлежности мора истовремено, ради потребив озбиљности ствари, и то под претњом неприхватљивости изнетог приговора, означити и суд који je по његовом мишљењу за спорну ствар надлежан. Такође je убрзано и доношење одлуке по поднетим приговорима и одговарајућим правним лековима. Ради убрзања поступка установлено je и једно специјално рочиште које се држи пред поменутим судијом, за разлику од рочишта пред судским већем. Али je брзо уочено да ово рочиште представља уствари само једну сувишну процесну формалност која je постојећи грађ, суд. поступак, уместо да га убрза и упрости, учинили још више комликованим. Иначе, овога судију задуженог да прати поступак одређује председник већа који може и сам преузети ту дужност. Тако да je његова улога и функција у грађ. поступку у многоме слична улози и функцији тзв. одређеног судије члана или председника већа по старом Југосл. грађ. пар. пос., односно председника већа по садаппьем нашем Зак. о пар. пост. Али постоји између њих и једна начелна и битна разлика. Она je углавном у томе што je у нас одређени члан могао, као што и сада председник већа може, доносити и пресуде (на основу изостанка или признања парничара). Међутим, овакав француски пратећи судија није уопште овлашћен да до-