Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

320

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

носи и мериторые одлуке о самоме предмету спора. Уопште се сыатра да установа оваквог посебног судије није у пракси показала оне резултате који су се од ње очекивали. Она je. каже се, судијама наметнула само вове дужности и обавезе, без одговарајуће стварне користи, те зато у пракси и није добро виђена (2). 11. Утврђивање спорних захтгва и чињеница и извођење и оценидоказа. Одавно je примећено да су многе одговарајуће процесуалне установе и мере, предвиђене старим француским грађанским судским поступком, а посебно методе утврђивања чињеница и доказа, застариле и да не одговарају више условима и потребама савременог правосуђа, нарочито уколико се тиче извођења доказа вештачењем или експертизом, као и доказа сведоцима ( enquête ) и саслушавањем странака. Отуда су раније постојеће законске одредбе о овој процесноправној материји новом реформой битно измењене. 1. По новим прописима овој врсти доказа зештаке одређује суд или тзв. односни судија о чијим смо дужностима и овлашћењима већ говорили а не саме странке, као што je то било раније. Ова се законска измена, поред осталог, објашњава и тиме што je како се наводи — вештацима именовании од странака каткада недостајала потребна независносг у њиховом раду и што су они обично к радо сматрали себе заступшщиыа дотичних странака. У својој одлуци о именовању вештака. суд истовремено одређује и рок у коме се вештачење мора извршити, с тим да они могу бити не само сменьени него и одговорни за трошкове и накнаду штете ако поверену им дужност не изврше правилно и на време. Сада се пак вещтацима може поверити само утврђивање или разјашњење чињеница чисто техничке односно фактичке природе, а изрично им je забрањено да се изјаппвавају и о правним пита&иыа. Раније су се, међутим, вештаци унеколико појавл>ивали чак и у улози судија, тј. као њихови стварни супститути ( на пример, у питању саслушања сведока ради прибављања потребних објашњења или информација у вези са вештапењем), што je одговарајућим новим одредбама такође отклонено. Осим тога, мишљење вештака више није обавезно за суд одн. судију већ суд може донети своју одлуку и супротну датоме вештачком мишљењу. Вештак je сада како то лепо кажу француски правници само један технички советник суда (3). 2. И пређашње законске одредбе о доказу сведоцима темељно су прерађене и то тако да ово доказивање буде мавье формалистично и споро а више ефикасно. Ова значајна реформа такође извршена je веома важним декретом Бр. 581289 из 1958. Тако, пре ове реформе сведоци нису саслушавани пред надлежним судским већем него пред судијом, специјално одређеним од стране већа да у конкретном спору изврши потребна саслушаньа тзв. судија комесар). На тај начин je, како каже проф. Солис, то саслушагье губило у својој веродостојности и искрености а суд пак није

(2) В. о овој установи поближе: проф. Henry Solus: Les reformes de la procédure civile française, ,»Journal des tribunaux“, 74-e année. No 42—43, Bruxelles. 1959. И ми ce y овим нашим излагањима о реформи франц. грађ. проц. права нарочито придржавали материјала изнетих у томе чланку проф. Солиса. (3) Тако Gérard Cornu et Jean Foyer: Procédure civile. Paris, 1958. pp. 254 seq.