Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

JABHA И МЕШОВИТА ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋА У УАР

329

2. Национализација важнијег дела домаће индустрије, трговине и транспорта (2); 3. Ограниченье домаћег капитала, односно приватних предузећа и друштава и њихових профита (3); 4. Прелаз на планску привреду (4). Чињеница да се привредни систем у УАР може окарактерисати као прелазни, у коме упоредо постоје јавни (државни) и приватни сектор, одразила се и на форме јавних (државних) и мешовитих привредних предузећа. Ради разумевања постојећих форми ових предузећа, треба уочити да се у овом погледу креће процес који одговара развитку односа јавног и приватног сектора привреде. Он се одражава у томе што се напоредо са одржашем и даљим коришћењем облика акционарских (анонимних) трговачких друштава и коришћењем старог трговачког законодавства (5), развија процес стваракьа нових форми путем новог законодавства о јавним привредним предузећима (установама индустррЈЈског или трговачког карактера) и економским односно јавним организмима као административним органима за управљање јавним предузећима (слично некадашњим нашим дирекцијама) који се и сами јављају у форми јавног предузећа. При томе, док je законодавство у вези са акдионарским друштвима у основи старо и трпи допуне усмерене на прилагођавање ове форме новим условима и мерама ограничења приватног капитала, дотле друго законодавство које се

(2) Законима од 20 јула 1961 бр. 117 национализовано су домаће банке и осигуравајућа друштва; Законом бр. 118 уводи се обавезно учешће државе са 50% акциза у 91 друштво, односно предузеће (индустријска, трговачка и саобраћајна), наведено у Закону са правом државе да суспендује стари и именује привремени 'Управни одбор (до нових избора), као и са правом да мења Генералног директора; Законом бр. 72 од 1963 национализована су 271 предузеће односно удео приватног капитала.

(3) Перед претходно наведеног обавезног учешћа државе са 50% акциза у 91 друштву, одн. предузећу, Законом бр. 119, такође од 20 дула 1961 утврђена je листа од 159 друштава и предузећа у којима се учешће појединих физичких и приватних правних лица ограничава на 10.ООО .е. ф. (око 18 милиона дин), с тим да вишак аутотоматски прелази на државу уз накнаду по берзанској цени на дан откупа са роком отплате од 15 год. уз 4% камате. Одлукама бр. 170 и 171 од истог дана у управне одборе појединих друштава именује се контролори са правом присуствованьа седницама и потврђиваша одлука управе и директора. Без тога, ове одлуке нису ваљане. Истога дана декретом бр. 1203 забрањено je свим државним предузећима као и друштвима у којима држава учествује са најмање 25% капитала да приватним предузећима, друщтвима и лицима поверавају послове чија вредност прелази износ од 30.000 е. ф. годишње (декретом бр. 1049 од 24. ГУ. 1962 овај износ je повећан на 100.000 е. ф.). Истовремено са овим, Закон бр. 114 од 1961 одређује да у. управне одборе акционерских друштава од 7 чланова двојицу бирају радници и службеници. Закон бр. 111 од 19 јуна 1961 увео je учешће радника и службеника у дохотку, односно профиту трговачких друштава у висини од 25%, с тим што 10% иде на непосредно повећање плата. Да би се увидело колики je обим ограниченье приватног капитала у У АР, овоме треба додати увођење прогресивног опорезивања и ограничение дивиденди акционарских друштава на ниво из 1958, максимираьье закупнина празних станова, као и смањење аграрног максимума од 250 на 100 федана и забрану поседовања земљишта од стране странаца.

(4) Декретом од 1957 уводи се принцип планираньа привреде и образују се органи планираша (Врховни национални савет за планирање и Комитет за национално планирање са 6 дирекција за поједине гране привреде). Основан je и Институт за планирање. Нови Закон о планирању бр. 232 од 17 јула 1960 истине принцип планског организована националне економије уз вођење рачуна о начелима социјалне правде. Декретом бр. 1899 од 16 децембра 1961 уводи се као нов плански орган Врховни савет давних организама (дирекција) са задатком да утврђује задатке ових организама у произведши и да координира њихову делатност.

(5) Нова кодификација трговачког законодавства, која je у току, има тенденцију задржацања старик форми односно прилагођавања форми трговачких друштава новим условима.