Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

330

АНАЛЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односи на ново уведено форме у привреди тргш непрестане промене. То je разумљиво jep je реч о новим, још неустаљеним формама, о иЗвесном тражењу најпогоднијих облика. Ово законодавство, које се развија независно од старог трговачког законодавства, мада још у фази тражена, представља по свом значају свакако оно што има будућност у систему УАР jep je израз нових односа који израстају у привредном систему ове земље. Сагласно изнетим уводним запажанима, излагања о формама јавних државних предузећа поделићемо у две трупе, на: излагања о акционарским друштвима (јавним и мешовитим) и излагања о установама индустрии скот или трговачког характера и јавним организмима (дирекцијама). I. Јавна и полујавна привредна предузећа у форми акционарских друштава. Ова предузећа јављају се као мешовита трговачка друштва (државног и приватног капитала) и као акционарска друштва чији je држава једини акционар. Општи правки извори о акционарским друштвима у египатском праву су: Закон бр. 26 од 16 јануара 1954 са низом допуна од којих указујемо на Закон бр. 114 од 11 августа 1958 (којим се у Управни одбор од 7 чланова уводи учешће радника и службеника са 2 представника) ; Трговачки закон од 1883, глава П, део I. Закон бр. 20 од 1957 о економским организмима (сада укинут) предвиђао je право оваквих организама да оснивају акционарска друштва и без учешћа других оснивача, значи са државом као ј единим акционаром. До стварања акционарских друштава са државом као ј единим акциопаром (познатом од раније у француској пракси) долази као последица Закона бр. 117 од 20 јула 1961 о национализации банака и осигуравајућих друштава. Према чл. 4 овог Закона национализоване банке и осигуравајућа друштва задржавају своју постојећу правку форму. Значи, ако су била акционарска друштва, она то и даље остају без обзира што су све акције прешле на државу. Могућност одступања од општег режима акционарских друштва предвиђа и сам Закон од 1954. У чл. 89 се то допушта у друштвима основании „у циљу испуњења одређених националних циљева“. Ова одступања могу бити у погледу начина образована капитала, преносивости акција, права гласа, именована чланова управног и надзорног одбора, јавности одлука и реферата, книговодства и контроле над овим друштвима. Сва ова одступана јавила су се и у пракси других земаља, посебно у француском национализованом сектору привреде, чијим искуством je изгледа и била инспирисана ова одредба. Мешовита акционарска друштва јављају се у УАР у значајнијем броју око 1952 а посебно после 1957 по доношену Закона о египчанизацији појединих грана привреде, када држава преузима акције страног капитала у постојећим друштвима (6). У првом периоду, од 1952—1957, учешће државе у акционарским друштвима мотивисано je тежном да се стимулира и обезбеди домаћи и страни капитал. Отуда, правки режим мешовитих друштава

(6) Врој мешовитих друштава се попео на 40 са 92 милиона е. ф. капитала од чега 56 милиона износи учешће државе преко различитих органа организаций (податак узет из чланка Kholy: L’entreprise publique et semi-publique en droit égyptien. ..Revue trimestrielle de Droit commercial“. No.l, 3961).