Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАВЕШТАЊЕ У ДУШЕВНО НЕНОРМАЛНОМ СТАЊУ

343

потом при ненормалности мшпљења, особито при постојању суманутих идеја ( Ibid . с. 72) и најзад при поремећају сећања ( Ibid . с. 75, 81). б) За друштвени значај дела потребно je схватање да извесна радња проузрокује друштвено корисне, друштвено штетне и најзад друштвено индиферентне последице, то je схватагье ко je може имати душевно просечна особа ко ja живи у друштвеном колективу. Недостатак овог схватања може бити последица напред поменутих ненормалних интелектуалних функција, али такође и нестеченост комплексних осећања, сентимената (Ibid. с. 34), као и постојање страсти (Ibid. с. 100 —108), постојање моралне закржљалости (Ibid. с. 425) и неживљења у друштвеном колективу. Неразвијеност или недостатак схватања природног и друштвеног значаща дела, као и поремећења, деформације и губљење ових схватања може постојати код душевно ненормалних особа, првенствено код душевно болесних, душевно поремећених и душевно закржљалих, јер, ■ — у овим патолошким стањима психе поједине психичке функције или већина истих због своје ненормалности или због ненормалног (нефизиолошког, патолошког) учествовања у координисаном раду стварају неправилан лик реалног спољњег света и неправилно схватање о стању сопственог организма (тела и психе). Под душевним обољењем (psychosis, phrenesia, vesania) подразумевају ce обољеша централног нервног система, која ce испољавају y патолошким облицима (поремећењима и процесима) већине психичких функција. Психозе могу бити дуговремене односно „трајне“ и привремене (Ihid. с. 10). На пример: схизофрениа, епилепсија, прогресивна парализа, и сва последична оглупљења (деменције), или привремена душевна обољења: манично-меланхолична психоза. Под привременим душевним поремећвњем подразумева ce привремено поремећење већине психичких функција, првенствено функција разума, које траје док постоји и дејство спол>ашњег или унутрашшег роковача тог поремећења или пак траје док се не прекрати медицинском помоћи (Ibid. с. 9 —10). На пример: душевно поремећење услед тровања алкохолом; код можданих повреда, обољења и тумора; у патолошким афектима страха, очајања или јарости; у хипнози; у пеналној психози; у псички индуцирашсс и у психичкој епидемији; последично после тровања; у аутоинтоксикацијама и код инфективних болести; у кризама ендокриних обољења; у климактерију; у старосним и артериосклеротичним можданим променама, итд. Под заосталим душевним развојем (oligophrenia) подразумева се психичко неразвиће односно душевна недозрелост проузрокована закржљалошћу централног нервног система (првенствено мозга и чула) или ненормалношћу ендокриних жлезда или неживљењем у социјалној средини. На пример: идиотизам, слабоумност, плиткоумност, кретенизам, итд. (Ibid. с. 11). ’ 2) Способност за одлучивање. Могућност одлучивања означује способное! да човек поступа према својем схватању. Душевно просечна особа у нормалним условима поступа сходно свом схватаньу значаја дела. Ако