Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

344

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je то схватање последица ненормалног расуђивања, онда ће имати за последицу и ненормално одлучивање, а с тим. и поступци могу бити неприкладни за дату прилику (индиферентни, узалудни, бесциљни, односно некорисни или штетни). Такво одлучивање најчешће видимо код душевно болесних односно душевно поремећених и душевно закржљалих. Постоје пак и случајеви кад je расуђивање утлавном неоштећено, али пре но што дође до одлуке о акцији, учшьени су извесни покрети (радње) и мимо воље. То се може догодити код рефлекторних, аутоматскмх, инстиктивних, импулсивних, афективних и каткад присилних покрета ( Ibid . с. 86, 87). Лакоумност представља посебан начин просуђивања чињеница и доношења закључака на основу којега се приступа делању; лакоумна особа има способное! да претпостави. последице делања, али те последице не утичу на њену одлуку, пошто моментална жеља да задовољи нагонску тежњу или емоционални прохтев, отклања представе будућег зла, дотле малоумно ј особи ( Idiotismus , imbecïllitas) недостаче способное! да претпостави последице делања ко je би je евентуално задржале од делања. Према речевом „лакоумпо“ могу делати како ыалоумне особе тако и бројне психопатске особе, каткад и душевно просечне особе. Постоје најзад случајеви кад je расуђивање неоштећено али одлучивање и извршење делатности зависи од спољашних ненормалних прилика. To je случај спољашних претњи, принуда, превара, изнуда и заблуда. 3) Навршених 16 година старости. Доба старости утврђује се на основу извода из матичне књиге рођених. Недозрели малолетници који не могу да схвате значај свог (конкретног) делања, као и малолетници под старатељством (под родитељском влашћу) нису пословно способни односно нису способни за тестаторство. 11. Облици тестамента. „Тестамент je пуноважан ако га je завешталац написао својом руком и ако га je потписао“ (чл. 68 Зак. о наслеђгшању). 1) Пуноважност таквог тестамента доведена je у питање ако je: а) завешталац неписмен, што значи да се није описменио или je заборавио да пише и чита; б) завешталац je неспособан да пише, чита и да се потпише и ако je био описмењен. То може бити последица акутних повреда и акутних и хроничних телесних и душевних обољења. На пример: акутна повреда мозга, ослепљење, повреде обе шаке или психосоматских стања; запаљеша можданица, запаљење мозга, ебмолије, тромбозе и крвављења можданих крвних судова; последичне агнозије (непрепознавање симбола или предмета спољњег света), апраксије (неспособное! да се нетто одн. неки предмет употреби смишљено и по жељеној евреи), афазија (поремећеше одн. оштећење одн. онемогућење говора), алексија (неспособност читагьа), аграфија (неспособност спонтаног шгсаша), (Ibid. с. 94, 95), настале услед можданих повреда и још чешће можданих обољења и атрофије мозга (на пример; као последица атеросклерозе или деменције сенилис), такође у случајевима криза оболелих ендокриних жлезда (на пример: dijabetes,