Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

152

son pour certains secteurs de l’activité économique), de la Conférence de La Haye (la Loi uniforme sur la vente internationale des objets mobiliers corporels et la Loi uniforme sur la conclusion des contrats de vente des objets mobiliers corporels) et de la Commission européenne de l’arbitrage (qui a fait de nombreuse tentatives pour réglementer la question de l’arbitrage commercial international et l’exécution des décisions de tels arbitrages. L’étape contemporaine des rapports économiques, conclut l’auteur, est caractérisée par les efforts de trouver les meilleures solutions pour les problèmes pressants du commerce international et de la croissance économique rapide des pays en voie de développement, ainsi que pour le développement ultérieur des rapports économiques et la coopération sur la base de l’égalité de droit et le respect des intérêts mutuels, dans l’esprit de la coexistence active et pacifique.

СУБЈЕКТИВНИ ФАКТОР И НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ*

Говорит истовремено о тзв. субјективном фактору и развоју друштва и о непосредној демократами изгледа мало натегнуто јер на први поглед између гьих као да нема неке чвршће везе. И заиста, ове две појаве су знатно различите. Па ипак, иако различите, између н>их има везе и то значајне. Зато je и одређено да се о њима говори заједно како би се та веза што вшпе истакла. Основна мисао при томе je да се у Југославији ова веза манифестује на нарочити и особито интензивая начин, тј. да je субјективан фактор нарочито активан у облику непосредне демократије, као и да се у развоју тежи да то буде у што већој мери да би, на крају, те две ствари биле сасвим повезане, тј. да субјективан фактор делује једино путем непосредне демократије, што je и крајњи цшь социјализма, односно комунизма. Стога ћемо овде најпре говорити о појму и улози субјективног фактора и непосредне демократа! je у друштву и о њиховој вези у Југославији а потом посебно о су б ј активном фактору у Јутославији и о непосредној демократији у Југославији. I. Пошто je политика друштвеяа делатност усмераваша друштва у одређеном правцу крегања и развоја (дакле, делатност помоћу које л>удска свест покушава да сврсисходно и плански утиче на друштвено кретање као целину), то je у ширем смислу речм цела политика оно щто се назгша субјективним фактором. Или, тачније, субјективни фактор у друштву je сваки политшчки субјект, одн. сваки субјект који свесно покушава да утиче на друштво. Није, заиста, потребно сувише се задржавати на истицагьу знача ja субјективног фактора у друштву кад се он тако схвати jep je тај значај очевидан. Наиме, политика у ширем смислу, како смо je одредили, управо je једна од најбитнијих друштвених делатности она која усклађује све остале људске делатности како би што ефикасније деловале у одре-

• Предавање одржано на Међународном семинару Београдског универзитета септембра 1963,