Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

256

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рити. По себи се разуме да се на Факултету не могу опремати високо квалификовани статистички стручжаци који 6и примеживалм савремеяу - статистичку методологију на компликованим математичко-статистичким методима или издвојаним областима као што су: социометрија, економетрија и др., али жиховим статистичким образоважем треба да буду обухваћене сне области статистике које информишу о тим методизма и које изо оспссобљавају да се уклоне у један од система тих анализа. За постизаже овог цшьа има више решежа. Једно од жих пружа пример наставе статистике на економском смеру трећег стушьа. Овакав -курс могао би у облику који најбоље одговара да се примени на осталим омеровима. Поред овога, могуће je применили и нека друга решежа. У иностранству je чест случај да се методолошка па и статистичка страна проблема излаже уједно са основном тематикой предмета. У нашим условима ово je ретКа пракса, a поставља се и умесно питаже да ли би сна била целисходна. Данашжи став према улози и месту статистике на трећем стушьу насгаве, који je дозволио делимично решеже овог питажа или чак и елиминисање статистичке проблематике из плана наставе за велики број емерова лишио je слушаоце могућности да се упознају са једном знача јиом методологијом, а формално обувхатаже статистичке проблематике на пој единим смеровима je такође неприхватљиво јер слушаоцима не дружа статистику као скуп метода и инструмената за практична истраживаша. Полазећи од нужности отклажажа овог недостатка и цретпоставке да ће се статистички метод ускоро наћи у наставним плановима већег броја смерова, проблем организованна наставе овог предмета, при садаппьем стажу кадрова, могао би се решити излагањем ове дисциплине у два вида: излагаже проблема теоријске статистике у оквиру Методологије друштвених наука и то у ј едком целовитом систему метода и инструмената неопходних у истраживачком раду на проблемима права, социологије, политике, вкономије и ся. У овом програму требало би учинити посебан осврт на методе анкетиража у истраживажу друштвених појава. излагажа о статистичким методима примеженим на пој едина подручја, односно категорије у облику специјализације. Осим суштинске разлике у овако замишљеној настави статистике на два нивоа, значајно je имати у виду и разлике у обавези слушалаца. Наиме, први ниво био би обавезан за све слушаоце трећег ступжа наставе и одржавао би се свакв године по истом програму, као уосталом и настава из предмета Методологија друштвених наука, док би специјализација цредставл>ала опцију тј. обавезу само за оне који су je одабрали. Овако оријентисано, излагаже статистичког метода било би изванредно кориСно за све смерове и за све слушаоце како оне који праксу својих истраживажа желе да заонују на методолошким резултатима, тако и за оне који овој рад усмеравају на теоријску обраду друштвених наука.

Љ. Шкара