Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

257

ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА ЗА ШТЕТУ ГРАЂАНСКОПРАВНА (ДЕЛИКТНА) ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА

„Кривични законик je поставио границе одговорности малолетника: малолетник који у време извршетьа кривичног дела није навршио 14 година) (дете) не може се каэнити, нити се дрема гьему могу применити васпитне мере или мере безбедности прописане тим законом (чл. 65); дрема млађем малолетнику који je у време извршетьа кривичног дела навршио 14 година a није наврпЦио 16 гадина изричу се васпитне мере (чл. 66), а против старијег малолетника који je навршио 16 година мож:е се изрећи и казна ако je у време извршегьа кривичног дела према својој душевној развијености могао схватили значај овога дела и удрављати својим поступцима, ако постоје општи услови за кривичну одговорност (чл. 79). „Нема никаквог разлога не прихватили ове границе и када се ради о одговорности за какнаду штете. Сасвим je у духу наших позитивних прописа да малолетници до 14 година не одговарају ни цивилноправно већ да за њих одговарају родитељи. „Међутим, ако се ради о малолетницима иэнад 14 година, погрешно би било у имовинскоправном погледу искл>учити ньихову одтоворност а исто тако би било погрешно кскључити одговориост родитеља. Овакви малолетници су, као што je напред изнето, кривичноцравно одговорни ; 'сии су ограничено и пословно опособни (могу да закључују уговоре о раду и да располажу својом западом). Према томе, они треба и имовинскодравно да адговарају за; своје радње и продуете.” (Ретеше Врховног суда Југославије Рев 258/63 од 5 јула 1963. Збирка судских одлука, шь, VIII, ев. 2, с. 39 —40.) 1. Проузроковање штете. од стране малолетних лица постаје све чешће

и чешће како по броју случајева тако и по, обиму. Са разводом технике и усавршавањем средстава за цроизводгьу и штете ад употребе од тих средстава тавође су у порасту. Оваки напредак тражи веће жјршве. Данашњи малолетници нису оно што су били малолетници од пре сто година. ЕЬихов интелекгпуални развој je данас бржи. Стога данас и расте број оштећења која проузрокују и малолетка лица. Данае малолетници моту да проуэрокују разне штете како другим малолетницима у игри (на пр. ударом неким чврстим предметом) тако и пунолетним лицима и њиховој имовияи. Данас се све чешће јавља и криминалитет малолетника (на пр., телесне повреде, крађа, оштећење туђе ствари, итд.) који перед и независно од кривичне одговорности изазива и наста јање грађанске деликтне адговорности малолетника да накнвди штету коју je проузроковао својом радшом (одноеко нерадњом или пропуштањем). Поставлю се питагье да ли се малолетно лице које je щюузроковало штету друтоме сводом радгьом може да обавеже да исту накнади из своје имовине. Питагье се своди на утррђивање грађанске деликтне одговорности малолетника његове деликтне способности. У сбразложењу своде Одлуке Врховни суд Југославије je пошао од правила наших старих грађаноких законика различита и да би било најбоље да се по аналогији примене правила Кривичног законика од 1951 (пречишћен текст од 1959), (1) у којима су постављене границе одговор-

(I) в. „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 30/SS, измене и допуне у бр. 31/62 а исправке у бр. 37/62 чл. 65, 66 и 79.