Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

полази од других друштвених премиса, Имао бих само две, додуше, несуштинске примедбе. Прво, друг Врачар ми пребацује израз „нормативизам“ као ознаку тежнье да се друштвена стварност у социј алистичком друштву измени путем норми не водећи рачуна о реалним могућностима те стварности. Тачно je да тај израз означава нетто друго у праву: одређену школу у теорији права. Но ja сам том изразу дао конвенционално значење које сам објаснио већ у ранијим својим написима. Уосталом, и изрази зам“ или „бирократија“ имају многа различита и разнородна значења, према томе које ce значење по конвенцији узима. Друго, друг Врачар такође пада у логичку грешку која je у нас у последње време прилично раширена и уместо „супротности“ свугде пише „противречност“. Јасно je, међутим, да овде имамо два сасвим различита појма. Противречност постоји у мшпљењу, у логичком суду, у свести, дакле, у субјективној сфери. Затим, противречност може да постоји између речи и дела, али тада се овај израз користи као синоним речи несклад, неподударност. Но, супротност није логична грешка или несклад, то je објективно стање ствари: на пример, супротан je појединачни интерес општем, сутгротност je између физичког и умног рада, између града и села, итд. На крају, опет да се освркем на једну општу примедбу друга Врачара да сам неке ствари у студији упростио. Ако под тим мисли да сам извесне истине успео да изразим просто и једноставно, био бих задовољан да je та примедба тачна. Ако мисли да сам ствари вулгаризовао, примедба би, разуме се, имала сасвим друго значенье, и настојао бих да се оградим од ње. Но, кад je већ реч о том проблему, користим прилику да скренем пажњу на околност да научне истине, што су општије то су простије изражене. Њутн je делу класпчну механику дао у три закона, Дарвин je изразио основне законе развоја живог света у два ооновяа правила, цео дијалектички материјализам такође се може формулисати у неколико основних правила, итд. Разуме се, далеко сам од тога да тврдам да сам ja у својој студији рекао неке велике научне истине. Ако je у том раду нешто оригинално, то je давање једне шире апстракције извесних учења Фројда и Адлера транспоновање тих учења на друштво узето као целину. Затим, дао сам покушаје неких шема најошптијег друштвеног кретања које у суштини већ постоје код класика марксизма. Но, не заборавимо да су уопштене шеме веома корисна ствар. Оне нам служе као компас, помажу нам да видимо шуму од дрвећа. Опасност настаје само онда када велике апстракције или шеме помешамо са веома богатим, нарочито у друштву разноврсним конкретним појавама и појавним облицима, када апстрактно узимамо за конкретну стварност а шеме за стварне слике; када. дакле, не видимо дрвеће од шуме. Ако, на пример, дубоку и просту истину дијалектичког материализма да материјално кретање, материјална база одређује идеолошко кретање друштва хоћемо да применимо на сваку конкретну друштвену појаву, уместо на скуп појава у њиховом просторном и временском кретању, и ако смећемо с ума да je та апстракција тачна само кад се ствари посматрају са одређеног просторног и временског размака, изгледаће