Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

306

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одредба по којој су решена Савета била обавезна за министре као и одредбе Закона о пословном реду у Држ. савету од 2. фебруара 1891. (3) које су лрописале нов. поступай за обезбеђене обавезности решена Држ. савета изиграване су јер није било правке санкције против министра који не би паступио по решену Државног савета. Једина санкција била je политична одговорност министра а до ње није долазило. Тако обавезност решена Држ. савета још увек није била обезбеђена. Закон о Држ. савету и управним судов им а од 17. маја 1922. не само да je прошгсао да су решена Држ. савета обавезна за управни орган чије je решење поништено већ je прописао да je управни орган дужан да у року од три месеца по пријему решена Држ, савета донесе нов управни акт. Уколико у овом року управни орган не би донео нов управни акт сагласан са правним схватанем Држ. савета тужилац који je добио спор могао je изјавити жалбу Држ. савету који je био овлашћен да донесе решење које би у свему заменило управни акт (чл. 43). У нракси je таквих решена било веома мало али je и тада постојао проблем извршена ових решена. Још детаљнија правила о обавезности пресуда у управним споровима прописана су била у Уредби о управном суду у Загребу од 1939. (чл. 64) (4) која углавном одговарају правилима која je прописао и наш данашни Закон о управним споровима. 3. У французском управном спору односно у земљи у којој je створен управни спор ово je питшье'фот и данас актуелно и предмет je расправлена и тражена нових решена. Сви правки теоретичари управног права у Француској указују на овај проблем подвлачећи да у ниховом праву нема ефикасног средства за отклањане непоштована начед.а„о_обавезнасти" прёсуда у управним Посебно je истакао овај проблем проф. ЖшГ Риверо (Jean Kivefb) у Једном члаыку у коме сликовито представља како je један Американац остварујући свој сан да посети земљу у којој je створен управни спор дошао у Франдуску. По долаоку у Париз, како проф. Риверо приказује овај замишљени долазак, Американац je још на aepoдрому одмах затражир да га одведу у Државни савет. Кад смо били у дворишту Државног савета, каже даже проф. Риверо, гост се бацио на земљу речима: ЛЬубим свету земљу у којој се чврсто укоренила тужба за прекорачене власти та „најдивнија творевина правника, најефикасније оружје, најпрактичније, најекономичније које постоји на свету за одбрану слобода, како je говорио ваш професор Гастон Жез (Gaston Jèze)“. Дочаравајући даље тај замишљени сусрет проф. Риверо указује свом госту да Државни савет цресудом не може заменили решена Управног органа нити наредити управном органу како да реши управну ствар већ по правилу само поништава управни акт или под одређеним условима орган на накнаду штете али да по~~коме би се због неизвршена прёсуде казнио службеник који неће да изврши пресуду. Ово чуди гостДПЩщПзчекуле да се у таквом слунају_кажнава службеник. Међутим, проф. Риверо дал>е објашнава госту да и поред осуства законског текста цракса Државног савета поводом неизвршена пресуде донете у управном да странка у том случају поново покрене управни спор за

(3) Зборник XLVII. (4) С. Сагадин: Управно судство, Веоград, 1940, с. 228 —223.