Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Збор бирача има, у односу на други главки яепосреднодемократски облик вршења власти, референдум, предност што се на нему може расправљати о односном питању пре но што се донесе одлука, док je то на референдуму немогуће (што не значи да се расправа не води другим начином штампом и другим средствима општења). Међутим, има случајева кад je неопходно прибећи референдуму. У свим јединицама власти: општинама, срезовима, републикама и федерацијама, за решавање одређених питања може се расписати референдум, У овим јединицама то je једини непосредно демократски облик, jep се овде, сасвим разумљиво, не може употребити збор бирача. Надлежносг зборова бирача као и питања која се могу износити на референдум, одређују одговарајући устави, одн. закони и статути самоуправних јединица и радних организација. Савезни устав прописује да референдум у оквиру федерације расписује Савезна скушптина у односу на питагьа која она сматра за сходно а према закону о референдуму који ће бити донет. Савезни устав, на пример, одређује да Скушптина обавезно расписује референдум кад одговарајућа већа Савезне скупштине не могу постићи споразум око промене устава. У овом случају референдум расписује председник Скупштине. Као што се види, прописи о непосреднодемократским облицима вршења државне и друштвене власти омогућавају гьихову широку цримену и Бяхову поступно све већу употребу, ради потискивања посреднодемократских облика. Међутим, као што je и разумллшо, прописи не прецизирају подробно њикову употребу која ће зависити од ошптег развоја друштва и ко ja he стога у пракси бити блатовремено одређивана. С обзиром на развој социјалистичке демократије у Југославији треба очекивати да ће непосредна демократа све више потискивати посредну и тако најзад остварити једно слободно друштво слободних људи у пулом смислу те речи.

Др.

Рад. Д. Лукић

RÉSUMÉ

Le facteur subjectif et la démocratie directe en Yougoslavie

Le facteur subjectif dans la société et la démocratie directe représentent deux faits bien différents et en même temps solidement rattachés. Ce lien se manifeste en Yougoslavie d’une manière spéciale et très intensive, dans la plus large mesure, pour que ces deux faits puissent se rattacher entièdela démocratie directe et -de plus avec la tendance constante que cela soit dans la plus large mesure, pour que ces deux faits puissent se rattacher entièrement à la fin, c’est à dire pour que le facteur subjectif puisse agir uni-