Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

490

зумева теорију по којој се добробит државе састоји у благостању и слободној иннцијативи њених грађана а то благостање ce може најбоље остварити ако сваки појединац иде за оним што je за њега добро на свој сопствени начин и уз минимално мешање државе. Социолошки индивидуализам, пак, подразумева идеју о друштву као о скупу појединаца чији су узајамни односи „спољашњег карактера“. Ово се може боље разумети упоређењем са „органском“ теоријом која друштво сматра новом целиком, различитом и чак вишом од својих чланова. Методолошки индивидуализам je гледиште према коме je најбољи начин за изучаване друштвених појава првенствено обраћање пажње на акције појединаца, тј. посматрање друштвених целина у виду комплекса друштвених односа који настају услед понашања појединаца. Аутор се усредсређује на политички индивиду ализам, пратећи кроз њега идејни развој у Енглеској у току првих педесет година нашег века. При том он критикује идеалистично прилажење проблему и констатује да се појам права личности и једнакости у правима лагано проширивао у том периоду из политичке у економску и социјалну сферу. Овај процес огледао се у чшьеници признавања права на минималне услове за егзистенцију, минималне наднице, на пензионо и друге врсте осигурања, на једнаке могућности образовања, иТд. Све те мере означавају напуштање индивидуалистичких ставова у теорији и пракси и оне, по речима аутора, показују да лична слобода и државна контрола и интервенција нису у сваком случају супротне једна другој. Истим критичким духом инспирисани су и следећи закључци: ако je у почетним фазама настанка капитализма неједнакост у расподели богатстава и била важан чинилац индустриј ског развоја, то шжако не значи да je она важна и у фази високог техничког развоја и масовне организације производње каква постоји данас. Штавише, у овој фази правична прерасподела није више само у складу са даљим прогресом у економским и друштвеним релацијама већ je она и услов без кога се тај прогрес не може остварити. У оваквим ставовима аутора види се признање чиньенице све већег фактичког подруштвљавања срёдстава за производњу у најразвијенијим капиталистичким земљама. Утицај идеја Октобарске социјалистичке револуције на јавно мнење и политику у Енглеској није, по речима аутора, довольно обрађивана тема али je тај утицај у одређеној мери уочљив, с обзиром да je несумњиво деловао у правцу општег прогресивног кретања идеја. Пораст значаја идеје социјализма у Британији у току прве половине нашег века предмет je расправе познатог професора социјалне и политичке теорије Џорџа Кола (G. D. H. Cole) ca Оксфордског универзитета. Један од његових главних закључака je да je Велика Британија данас свакако много више „социјалистичка“ него што je то била у доба ауторове младости (1910, „када je постао социјалиста“). Разуме се да и сам писац употребљава овај термин условно стављајући га под знаке навода. Иако je више од једне петине економске структуре те земље већ подруштвљено (на начин специфичан за услове у Енглеској), то, по аутору, није једини елемент социјалистичког. Томе треба додати и чињеницу „релативно широког изједначавања класних разлика, тј. подизања економског и културног нивоа сиромашнијих класа енглеског друштва“. Међутим, аутор одмах констатује да у ствари још постоји велики број преживелих привилегија, посебно у области образована. Аутор предвиђа да ће се будући економски развој Енглеске кретати у правцу прелажења и осталих важнијих грана привреде у јавни сектор. Он при том категорички одбацује могућност. денационализације већ национализованих индустрија и њиховог враћања у руке приватних капиталиста. У раду о развоју енглеског радног права професор О. Кан-Фројнд (О. Kahn-Freund) анализира основне услове који су довели до формирања савремених правних правила о радним односима у Енглеској, нарочито у области колективног уговарања. За разлику од америчког и већине конти-