Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАСТАНАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

367

ван Парламента. То je сасвим разумљиво ако се има у виду да je Парламент у Енглеској настао далеко пре проширења права гласа у правду општег права гласа. Још из доба Кромвела чланови Парламента су били подел>ени на присталице краљевског апсолутизма и присталице Парламента, а ова се подела после Кромвела учвршћује и две парламентарне скупине добијају своја имена краљеве присталице су торијевци (tories) а присталице Парламента виговци (whigs). Разлика између њих није велика и пре се заснивала на личним и породичним супротностима и такмичењима но на идеологији, па су били врло чести и прелази из једне „странке“ у другу. Присталице странака ван Парламента нису биле организоване и више су представљале „навијаче“ него стварно чланство. У околи Парламента такође je било врло тешко одржавати дисциплину и обезбедити да посланици гласају за своју странку. Јаке личности, које су добијале владу, одржавали су своје присталице у Парламенту у дисциплини у знатној мери и помоћу подмићивања давањем разних положаја или просто потплаћивањем. Тако je 1714 био установлен посебан положај политичког секретара државне благајне коме je било дато у надлежност ово плаћање посланика из државне благајне. Зато je он и назван Patronage sekretary to the Treasury (Секретар Државне благајне за помоћ). Популарно je назван whip (бич) зато што му je главна дужност била да пази да у Парламенту посланици гласају за владу и да предузима потребив дисциплинске и друге мере да их на то нагна. Касније je сличая положа) створила и опозиција за своје посланике. Ову фазу развоја политичких странака Вебер (Weber) назива аристократском фазой jep су се људи окушъали око познатих аристократских кућа и заједно са своијм шефом прелазили у другу странку (2). Касније наступа прелаз на странке „виђених л>уди“, како их Вебер назива (notables, Honoratioren). Умеете личних и породичних веза оснивају се политичка удружења и посебне организације које треба да обезбеде победу одговарајућим кандидатима. Другим речима, стварају се организације ван Парламента други корен политичких странака. Прво политичко удружење у Енглеској, „Удружење за одбрану закона о гфавима (ВШ of rights) основано je 1769 и није било дуга века (3). Далеко je значајније једно друго политичко удружење оно које je организовано ради давања масовне подршке једној петицији Парламенту у време америчког рата за ослобођење, 1780. Ово удружење je основало своје одборе тиром земље а сваки одбор je послао по једног изасланика у Лондон да би организовано подупрли петицију. После тога, током Француске револуције, политичка друштва у Енглеској се множе. Влада против њих предузима мере, често врло оштре, те се она претварају у тајна друштва. Но, с приближавањем општег права гласа ова друштва се поново јавно организују. Најзначајније друштво тог доба je чувени бирмингемски „Политички савез нижих и средњих класа

(2) М. Weber: Gesammelte politische Schriften, 1921, S. 420. (3) Ови и остали подаци о развоју политичких странака у Енглеској узети су из Острогорског: La démocratie et l’organisation des partis politiques, t. I, p. 109 seq.