Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

428

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за саму чињеницу одвођења (hôti âgoi), без обзира на исход парнице, плати за одвођење слободног грађанина 10 статера, а за одвођење роба 5 статера. У сврху извршења пресуде којом се рјешава претходно питање, найме да ли се ради о протуправном одвођењу или не, судац доноси двије казнене наредбе. О првој (глоба од 10 односно 5 статера) управо смо говорили. Друга се доноси чим се тужени покори и пусти одведеног на слободу или га врати досадашњем посједнику. Судац након примл>ене обавијести о пуштању одведене особе, заклевши се утврђује по свом слободном судачком увјерењу вријеме које je одведени провес у протуправној власти туженог те осуђује туженог за сваки дан којег je одведени спровео у тужениковој власти на по један статер односно драхму већ према томе да ли се ради о особи, која je прије одвођења живјела као слободни човјек или као роб. За прва три дана задржавања у власти не плаћа се ова глоба. Ове двије казнене наредбе имају карактер извршних мјера помоћу којих polis жели изнудити покоравање одлукама њених органа, у конкретном случају закона о забрани одвођења прије пресуде и пресуди којом ce je утврдила чињеница одвођења. Међутим, главни захтијев иде за утврђивањем да je одведени Слободан човјек односно роб тужител>а. Законодавац заправо жели да се парница води искључиво око тог питања и зато у начелу уопће забрањује одвођење прије него што je донесена пресуда. Према томе, постоје два начина како започигье парница. Први начин je тај да дође до протуправног одвођења. У том случају трећа особа ступа у парницу против особе која je извршила одвођење; судац утврђује чињеницу одвођења; наређује да се успостави прираппье статье; утврђује тко je власник роба односно да ли je одведени слободни грађанин. Друти начин започимања парнице —■ законодавац га фаворизира тиме што забрањуре одвођење прије парнице —■ састоји ce y томе што једна особа, назовимо je тужилац, тражи од суда да утврди да je одређена особа њен роб а да прије тога не приступи акту одвођења. Овај захтјев објављује се на нама непознати начин (вјероватно прикладним објављивањем на тргу, можда у раније доба путем гласника jep je слободни Грк проводио главни дио дана на тргу). Ако се у одређено вријеме не јави противник, судац спорног човјека досуђује тужиоцу. Ако се појави противник, води се спор или о статусу спорног човјека (ако противник тврди да je спорни човрек слободни грађанин) или о власништву над тим човјеком (ако противник тврди да je спорни човјек роб и да њему припада). Ако je пресуда изречена против посредника спорног човјека, овај je дужан да га пусти на слободу, ако je у пресуди утврђено да се ради о слободном човјеку односно да га преда противној странци акр je у пресуди утврђено да се ради о робу. Рок извршења je пет дана. Уколико посредник не изврши пресуду, суд га сили извршним мјерама које се састоје у паушалној глоби од 50 статера за слободног човјека, а 10 статера за роба, као и у додатној глоби од 1 статера дневно за слободног човјека односно 1 драхме дневно за роба.