Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

логијом, ко) a ће их привући у странку. Тако ce стварају странке као организације ко)е_ организују изборе и стварају политичку идеологију борећи се за државну власт коју врши ако добије већину. Политичке странке су, дакле, нужан производ демократије у ко)о) су широке масе добиле право гласа али су остале релативно незаинтересована за политичку борбу и које стога професионални политичари морају покренути (agitare) да учествују у политичном животу. То се чини помоћу политичких странака. Настале из потребе да обаве ова три важна задатка, политичке странке током целог свог постојања све до данас задржавају своју троструку улогу организатора избора, ствараоца политичке идеолог’Ще и фактичког носиоца власти. Дубл>е гледано, међутим, независно од ова три конкретна задатка, политичке странке су главна средства остварења буржоаске, ограничено демократије, ко ja се без н>их не може замислити. Оне омогућују функционисање овакве демократије тиме што, прво, увлаче широке масе грађана с општим правом гласа у вршењу власти, у демократии, и, друго, тиме што „идеологизирају“ политички живот, тј. омогућују, пребацивањем буржоаске стварности преко идеолошког вела, који искривљује стварност, неповољну за масе, да се ове ипак укључе у политички живот који ову стварност, власт буржоазије, одржава. Стога ће политичке странке и почети нестајати с нестајањем ова два основна друштвена услова свог постојања. Настале са ступаньем буржоазије на власт, политичке странке су, сасвим јасно, најпре служиле буржоазији за њено сопствено укључивање у политички живот а затим, с проширењем права гласа и на остале класе ван буржоазије, и за придобијање уз буржоазију осталих класа, пре свега радништва и сељаштва. Но, с порастом класне свести ових других класа, поступно настају и политичке странке које служе њиховом припремању за успешнију политичку борбу и придобијању уз себе припадника других класа и слојева. Ова законитост развоја политичког живота објашњава и законитост временског развоја политичких странака. Тако се у том разводу могу разликовати четири фазе. Први талас стварања политичких странака, који иде отприлике до почетна последње трећине XIX века, доноси, разумљиво, само буржоаске политичке странке, релативно слабо организоване, с мало чланова (кадровске странке), децентрализоване, с недовољно разрађеном идеологи) ом, с мало дисциплине. Други талас, који тада почиње, доноси стварање радничких социјалистичких странака, које су далеко чвршће организоване, с потпуном и прецизно израђеном идеологи)ом, с масовним чланством, с јаком дисциплином. Трећи талас, с првим светским ратом и руском револуцијом, доноси стварање комунистичких партија, револуционарних странака, с малим бројем чланства, професионалних политичара, строго централизованих и дисциплинованих кадровских странака, с )ош прецизнијом и потпунијом идеологијом. Криза буржразије и капитализма после Првог светског рата и социјалистичке револуције доноси талас образована фашистичких странака,

371

НАСТАНАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА