Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Квантитет je за Маркса спољашња одредба, спољашњи израз ствари (2) који се „мења с временем и местом“, чија промена не ремети унутраппьи ред веза, њихов квалитет, али само до извесне границе када квантитативно промене добијају нов израз услед унутрашгье промене појаве. Квалитет je, пак, њена унутрашња одредба, њено битно својство које je разликује од других појава, то je њихова суштина, систем унутрашњих веза. На овај начин je одређен и цшь и једне и друге врсте анализе и њихова нераздвојност. Основно je у Марксовом методу испитивање различитих момената развитка, анализе постепених и скоковитих промена и супротности на основу којих долази до тих промена. „За њега има важност пре свега закон развитка, тј. прелаз из једног облика у други, из једног реда веза у други. А чим тај закон открије, истражује он у танчине последице у којима се закон у друштвеном животу испољава“ (3). У томе je битна разлика у методолошком приступу друштвеним појавама између Маркса и његових претходника. Beh на почетку анализе робе Маркс напомиње да се „свака корисна ствар ... има посматрати са двојаке тачке гледишта, по квалитету и квантитету.“ И не само „сваку корисну ствар“ -(употребну вредност) већ и вредност и све односе који настају из ћелије капиталистичке производње (робе) Маркс посматра на горе речени начин (4). Роба je j единство употребне вредности и вредности. Посматране као употребне вредности робе су у првом реду различитог квалитета, а као прометке вредности различитог квантитета. Но без обзира на ову квалитативну и квантитативну различитост робе морају имати нешто заједничко, иначе се не би могле изједначити. То заједничко обележје свих роба јесте да су производи рада, да су „кристали друштвене супстанце која им je заједничка, оно су вредности робне вредности“. Радови су, системой претпоставки, сведени на исти квалитет, на исте услове производње, исту умешност и интензивност. Сада je могуће посматрати радове и кавнтитативно јер су сведени на заједнички именитељ, на прост људски рад без даљег квалитета. Тако се јаснијом показује прометна вредност као облик испољавања вредности, као начин њеног изражавања. Она je спољашња одредба преко које се изражава унутрашња особеност роба, вредност. Битна, квалитативна својства робе, вредност као друштвено својство и употребну вредност као природно својство, Маркс посматра и по квалитету ближе их одређујући. Како вредности имају чисто друштвени карактер, јасно je да се оне могу појавити у друштвеном односу једне робе према другој роби. У томе je унутрашња веза између вредности и прометне вредности. Појмом „вредност“ дато je разумевање појма „прометна вредност“. Маркс je, посматрајући робу и њена обележја квантитативно и квалитативно, расветлио „стожер око кога се окреће разумевање политичкё економије“.

(2) „Прометна вредност може бити само начин изражавања, појавни облик неке садржине која се од тога израза разликује“ (Капитал, кн>. I, 1948, с. 5).

(3) Видети Поговор другом издању Капитала, I, е. ХПI.

(4) „Разраду метода на коме je заснована Марксова критика политичке еконоготје сматрамо за резултат који по свои значају тепгко да заостаје за матери јалистичким основним погледом“. (Ф. Енгелс: О Прилогу критици политичке економије, в. Прилог критици политичке економије, Веоград, 1960, с. 234.)