Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

192

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цијализацијом алата. Ове квалитативне промене доносе и нове квантитативне односе: расте маса роба, а тиме и маса вишка вредности не само услед повећане производне снаге већ и услед интензификације рада. Маркс посебыо истине да мануфактурна подела рада доноси још једно значајно квантитативно обележје, найме, нужно утврђену сразмерност броја радника на појединим операцијама да би процес производите функционисао без застоја. „Развијајући квантитативну рашчлањеност она (мануфактура, Д. М.) развија правило квантитета и сразмерност друштвеног процеса рада” (16). Он у мануфактурној подели рада уочава и прати и техничке и организационе промене, и промене облика и садржине. Он критикује политичку економију што у подели рада види само квантитет и прометну вредност, док писци старог класичног века (Платон) само квалитет и употребну вредност. Маркс види и једно и друго. „Математичари и техничари, а то понављају и овде онде и енглески економисти проглашују алат за просту машину, а машину за сложен алат” (17). За Маркса je разлика између алата и машине у првом реду квалитативна, јер машина je такав скуп алата јединственог механизма која заяењујуКи ручни рад радника повећава продуктивност рада у великој мери. Замена ручног рада je нови квалитет средстава за рад. То и омогућује индустријску револуцију као скоковит прелаз од мануфактуре ка крупној машинској произведши. Парна машина каква je била у употреби крајем XVII века па све до краја XVIII није изазивала никакав индустријски скок. Тек су нове машине алатљике створиле потребу да се парна машина револуционише, квалитативно измени. Развитак машине радилице условл>ава револуционисаше парне машине. Ово има за последицу даље промене у саобраћајним средствима што условљава даље проширење материјалне основе производње. Овај преврат узрокује нове квантитативне разлике и квалитативне промене: капитал присваја додајне радне снаге, рад жена и деце, обара најамнину испод вредности радне снаге, повећава интензивност рада и продужује радни дан, истискује раднике са посла и ствара резервну армију незапослених. Политички економисти не виде у томе никакве квалитативне промене и чак доказује (Торенс, Синиер, Мил) да истискиваше радника на једној ствара могућност компензације на другој страни. Ради се, дакле, само о померашу, а не о некаквој суштинској промени. Маркс и у овој прилици посматра односе квалитативно и доказује да се револуционисашем средстава за производшу стално повећава органски састав капитала те тражша радне снаге постаје релативно маша. У овој фази развитка капитализма све се оштрије испољава супротност између рада и капитала, између друштвене производше и приватног присвајаша. Али противречности које настају или се продубљују у машинском периоду Маркс не тражи у самој машини већ у њеној капиталистичкој примени. Креташе je резултат борбе супротности, преласка квалитета у квантитет. Промена форме добија нову садржину да се у оквиру нове садржине

(16) Капитал, књ. I, с. 276. (17) апитал, књ. I, с. 297.