Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

казни затвора био веома мален и није изречена ниједна условна осуда. Забрана бављења одређеним занимањем изречена je у 2/3 пресуђених случајева. ц) Проневера (чл. 322 КЗ). У 1962 и 1963 дошло je до пооштравања политике кажњавања за основно кривично дело проневере {чл. 322 ст. 1 КЗ). За ово говори, пре света, повећање удела казне строгог затвора и смањење удела казне затвора, затим ужа примена условних осуда, као и знача јан пораст броја забране бављења одређеним занимањем. За наведена дела изречена je у 1963 казна строгог затвора у 9,5% случајева, а казна затвора у 90% случајева. Око 73% казни строгог затвора изречено je у трајању до 2 године, а скоро 60% казни затвора биле су кратког трајања до 6 месеци. Према 43% осуђених лица примењена je условна осуда: Мера безбедности забране бављења одређеним занимањем изречена je при свакој осмој осуди. Између република постојале су значајније разлике у погледу примене кривичних санкција за ово дело. Ове разлике су најочигледније код условие осуде (Хрватска 70%, Македонија 20%). Код квалификованог дела проневере (чл. 322 ст. 2 КЗ) запажа се сталан пораст процената изречених казни строгог затвора, тако да je ова врстэ. казне у 1963 изречена у 80% свих пресуђених случајева. У преосталих 20% случајева судови; су применон одредаба о ублажавању казне изрекли казну затвора. Истовремено се уочава и константно опадање условних осуда, тако да je у 1963 години 4% осуда за ово дело било условљено. Око 80% изречених казни строгог затвора креће се у интервалу до 5 година, а 56% казни затвора у интервалу до једне године. Споредне казне изрицане су веома ретко. Мера безбедности забране бављења одређеним занимањем показује велик и сталан пораст и 1963 године je била изречена при свакој трећој осуди. Најблаже казне за ово кривично дело изрицане су у Словенији, на шта указује највећи проценат казни затвора, најшира примена условие осуде, као и изрицање главних казни у краћим интервалима него у већини осталих република. Најстрожије казне изрицане су, углавном, у Босни и Херцеговини и Македонији. У Хрватској и Словенији забележена je најшира примена мера безбедности забране бављења одређеним занимањем. 11. Наведена кривична дела, која су била предмет посматрања у ранијем поглавльу, поред тога што су сродна по својој природи и заштитном објекту и износ штете им je такође квалификаторна околност. Тако да штета проузрокована кривичним делом до 300.000. — динара представља основни облик ових кривичних дела, а преко 300.000. — динара до 1,000.000. динара квалификовани облик ових кривичних дела. Предвиђене казне за ова кривична дела такође су скоро исте, што несумњиво олакшава компарацију. За основни облик ових кривичних дела предвиђена je казна затвора најмање три месеца или строги затвор до 5 година, са изузетком за кривично дело проневере, где je предвиђена казна само строги затвор