Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ ГОДИНА XIII Јануар—Јун 1965 Бр. I—2

О ОГРАНИЧЕЊУ И ЛИШЕЊУ РОДИТЕЛЬСКОГ ПРАВА

У нашем савезном законодавству постојала су све до недавно три назива за ову установу: 1. очинска власт, 2. родитељско старање и 3. родйтелско право. Стварно, Закон о матичним књигама од 1. априла 1946 у чл. 2 и 22 говори о уписивању „очинске власти“ у матичне књиге. Овај назив није био ни тада у складу са тековинама народне револуције која je поставила као основно начело једнакост мушкарца и жене, па, дакле, и оца и мајке у њиховим правима и дужностима према деци. Ни реч „власт“ није ту прикладно употреблена, јер родители над својом дедом не врше власт, него бригу и старање око њихова подизања и оспособлаваньа за корисне чланове друштвене заједнице. У Закону о матичним књигама од 6. фебруара 1965. године не налази се више назив очинска власт. Остала су још два: 1. родителско старагье, 2. родителско право. Основни закон о старателству од 1, априла 1947 године у чл. 1 употребио je назив „родителско старање“ за ознаку ове установе (1). Тај назив je прикладнији и сагласнији са ооновним начелима нашег правног система од онога који je наведен у Закону о матичним кньигама од 1946. Најзад, Основни закон о однооима родитела и деде употребио je назив „родителско право“ за ознаку наведене установе (чл. 1 и 2). Овај je назив данас уобичајен и исклучиво се употреблава у правној књижевности и пракси. Он je и озваничен, jep га je отада прихватило и усвојило наше законодавство као одговарајући једино исправан назив. Ипак овај назив није сасвим прикладан. Из њега излази да родители над својом дедом имају само права. Међутим, из садржине ове установе излази да родители имају више дужности него права. То се најболе види из чл. 6 Основног закона о односима родитела и деде где се стално помиње израз „дужни“ да издржавају, да чувају, да васпитавају, да образују, да се старају о својој деци, Дакле, То je низ дужности. Додуше ове дужности су уједно и права оца и мајке, jep се њима пре сваког другог даје предност у обавлању ових законских обавеза. И поред тога, сматрам да би било боле употребити за ознаку ове установе назив „родителско старанье“. Taj je назив са језичне стране исправ-

(1) Назив „родителско старање“ употреблен je и у Основном закону о старателству од 4. априла 1965. Између овог закона и оног из 1947. постоји више разлика а нарочито у начелима. Тако по чл. 8. закона из 1965 за стараоца мотке бити поставлено лице које даде приетанак. Међутим, по чл. 16 закона из 1947. сваки грађанин био je обавезан да се прими ове дужности. Основни закон о браку, Основни закон о односима родитела и деце и Закон о усвојењу само су усклађени са Уставом. Дакле, ту нема значајнијих измена и допуна.