Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нији јер изражава да истовремено постоји и више родитељских права и дужности, а и са правые je стране прикладнији јер означава скуп права и дужности. Дакле, de lege ferenda најбоље би било усвојити за ознаку ове установе назив „родитељско старање“, као што je то учињено и у Основном закону о старатељству. Родителзско право признато je родитељима по природи саме ствари. Претпоставља се да ће они по своме природном нагону најбоље обављати овај осетљиви задатак. С обзиром на њихово осећање родитељске љубави, саосећање, нежност и наклоност, сматра се да ће они уложити сву своју бригу и старање да подигну своју децу и да их васпитају и оспособе за корисне чланове друштвене заједнице. То право признаје ce родитељима како над њиховом брачном тако и над ньиховом ванбрачном децом. Ванбрачяи отац има иста права и дужности према своме ванбрачном детету као и ванбрачна мајка без обзира да ли je очинство утврђено признањем или судском одлуком. У ужој породици не прави се разлика између брачне и ванбрачне деце. Чак и она разлика у погледу породичног имена уклоњена je Законом о личном имену од 6. фебруара 1965. Родитељско право установлено je у интересу детета, друштвене заједнице и породице (чл. 1 Основног закона о односима родитеља и деце). Ту су интереси детета и заштита његове личности и његових права стављени у први ред. То je сасвим разумљиво, деца су будући носиоци друштвених делатности, па их стога треба штитити и оспособити да би она кад одрасту могла ваљано и успешно обављати друштвене обавезе. Од њихова васпитања, способности и спремности зависиће увелико напредак друштвене заједнице, чтврстина породице и породичыа солидарност. Дакле, тежак, одговоран и осетљив задатак поверен je родитељиша. Огромна већина родитеља испуњава овај задатак успешно. Међутим, поред подобних и добрих родителе има неподобних и рђавих родитеља, који не-, мају ни склоности, ни љубави, ни осећања одговорности да би могли правилно испунити своје родитељске обавезе. Отуда потреба да родигељи буду под сталним надзором, а деца под заштитом друштвене заједнице. Прописи о надзору и заштити предвиђени су у Уставу СФРЈ (чл. 57 и 58), а посебно су разрађени у Основном закону о односима родитеља и деце и другим нашим законима. Наше законодавство предвиђа и превентивне и репресивне мере да би се отклонило штетно деловагье родителе. У превентивне мере спада саветоване и помагање родителе и дававье дозволе и одобрена за извесне радње и одлуке које они предузимају у погледу личности и имовине дечије. У репресивне мере спада: 1. ограничена, 2. лишење родитељских права (чл. 15, 18 2l Основног закона о односима родитеља и деце) и 3. посебне казне које су предвиђене у Кривичном законику (чл. 193 197). Ограниченна родитељског права je једна врста казне грађанскоправне природе за оне родитеље који запусте подизање детета. Закон предвиђа; а) кад се ова мера може изрећи, 6) ко je може изрећи, в) у чему cé она састоји и г) какве су њене последице. Ограничение родителеког права може се извршити „ако су родитељи запустили подизање“ детета (чл. 19 Основног закона о односима родитеља