Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

44

IV. Историјски метод. Као и свака историја, и историја права je поједишавајућа наука о прошлое™, за разлику од правые догматике, која je поједињавајућа наука о садашшости, и за разлику од поједињавајућих узрочно објашњавајућих наука о садашњем праву. Иако je историја права веома развијена наука, с великом традицијом, иако се, такође, сматра да постоји посебан историјски метод, којим. се она служи, ипак није тачно да такав метод заиста постоји ако се реч. метод узме у. строгом уском смислу. У ствари, историја права примењује или узрочно објашшавајући метод узрочно-објашшавајућих наука о праву (социологије, психологије итд.) или нормативан метод нормативних наука о праву, одн. правые догматике. У погледу методологије, дакле, историје права, као и свака друга историја, није самостална наука. Она je или на прошла права примешена правка догматика, ко ja исто као и догматика о садагшьем праву утврђује садржину бившег права или je на прошло право примењена узрочно-објашшавајућа наука. V. Упоредан метод. Врло често се говори такође и о упоредном: методу у правнкм наукама, одн. о упоредноправном методу као о посебном и врло значајном методу, а исто тако и о посебној правној дисциплини, тзв. упоредном праву. Међутим, ни ово није никакав самосталан метод, као што уопште упоредан метод није самосталан метод. Упоредно изуча.ваше права значи само да се при изучавашу једног права оно упоређује с другим правима како би се утврдиле разлике и истовётности између ших. То je, дакле, било догматички метод било узрочно-објашшавајући који се примешује на два или више права одједном. Јасно je да теорија. права, као општа уопштавајућа наука о праву, мора да се служи упоредним методом по самој својој суштини, тј. она мора да изучава сва права истовремено, упоредо, како би дошла до својих сазнаша о општим особинама свих права. Према томе, нема никаквог посебног самосталног упоредноправног метода. VI. Технички метод. Кад се створи једном идеалан модел чистог права, онда се он може користити за стварање одговарајућег позитивног права. Нормативни искази какво треба да буде позитивно право, изведени на основу оваквог идеалног модела, спадају у правку технику, тј. представљају упутства како се може створити „добро“ позитивно право. Разуме се да се ова упуства не примешују увек, па зато позитивно право увек: одступа од идеалног метода. Кад je једном одлучено каква ће бити садржина новог права, шу треба и материјализовати у односним речима или другим знацима, треба, je систематизовати, треба избећи недоследности, противречности, празнине итд. За све ово постоје извесна правила која je наука утврдила изучавашем права. Та правила често названа правила или вештина кодификације, иако je овај назив узак —■ такође спадају у технику права. Најзад, . једном створено право као систем општих норми треба да. буде примешено путем ствараша појединачних норми и по одређеном поступку. PI ту постоје одређена техничка правила која утврђује техника, права.