Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

деца поверавају се на негу, чување и васпитање другим лицима која испуњавају услове за стараоца, онима који су способни и подобии да ову дужност правилно обаве и да деци пруже услове који одговарају родительском старању. Овакву децу треба првенсгвено сместити код ближих сродника,-па ако и ових нема, онда их по могућности сместити у породице грађана који пружају довољно јемство Да ће деци дати правилен телесни и духовни одгој и васпитање. Најзад, ако се то не може постићи и) остварити, децу треба сместити у дом или другу неку установу за васпитање малолетника (Закон о вршењу старательства СР Србије од 6. фебруара 1950 и Закон о породичном смештају деце од 31. марта 1959). Овде се првенство даје породичном над домским смештајем. Сматра се да ће деца у породици, а нарочито својих ближих сродника, наићи на већу нежност и блискост и бољу топлину и духовну средину него у дому. То ће све са своје стране обезбедити довољну духовну климу и допринети успешнијем развоју детета. Одлука о ограничењу родитељског права погађа некад оба а некад само једног родитеља, ода или мајку. Погађа уствари само онога који се огрешио о своје родительске дужности. Родительу се не морају истовремено ограничавати права над свом његовом децом, него само над оном чије je подизање запустио. Родитељ тада губи извесна права над својим дететом а извесна му права остају. Тако он губи право да чува, негује, васпита и образује своје дете, а задржава право и дужност да га издржава, заступа и управља његовом имовином (чл. 19 ст. 3 Основног закона о односима родительа и деце). Ова мера има привремен карактер. Родитељ се не ограничава у правима заувек, него само за извесно време. КЬему се могу повратити наведена права одлуком надлежног органа старательства ако се стекне уверење да се родитељ поправио и да му се према томе могу поверити поново деца на чувагье, негу, васпитање и образована. Ограничење родитељског права може наступити и у погледу управльања дечјом имовином. То се може применили према родитељу који неправилно и несавесно рукује дечјом имовином. Тада по предлогу органа старательства надлежни суд може донети.једну од две одлуке: 1. да дозволи стављање средстава обезбеђења на родитељској имовини, 2. да родитеља у погледу управе изједначи са стараоцем (чл. 21 Основног закона о односима родитеља и деце). Прва je мера блажа. Родитель и далье задржава управу, а примена мера обезбеђења (хипотека, залога, попис имовине, јемство) служе као средство да се лакше може накнадити штета коју би родитель својим несавесним радом причинно детету. Другом мером родитель се ограничава у вршењу овога свога права. Он, додуше и далье управльа дечј ом имовином, али има ужа овлашћења, нема она која има родитель, него она која има старалац. V таквој прилици родитель би био дужан да тражи дозволу органа старательства за сваки важнији посао који се тиче дечје имовине и да му редовно полаже рачун о својој управи.