Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

И ова мера има привремени характер. Родитељ може поново стећи своје раније овлашћење по одлуци надлежног суда кад престане разлог због чега je ограничение наступило. Законодавац се, како се види, чувао уопштавања. У закону je предвиђен низ погодних мера, a остављено je надлежним органима да према конкретном случају примене одговарајућу меру да би се што боље и успешнее заштигила личност, имовина, права и интереси детета. Тако се у пракси могу догађати на први поглед необична решења да родитељ задржава право над личности a ограничавају му се права над имовином дечјом и обратно. Лишење родитељског права je тешка мера, заправо казна грађанскоправне природе која се предузима према родитељима који су се показали недоличшш и недостојним да ово право врше. Таквих je родитеља врло мало, али их ипак има, а то су патолошки случајеви. Основни закон о односима родитеља и деце у своме члану 15 предвиђа два случаја кад се може лишити отац и мајка свога родитељског права. То може наступити кад родители 1. злоупотребљава родитељско право, и 2. занемаривање вршења својих дужности. И овде закон даје само директиву и не упушта се у набрајање чињешща које могу послужили као разлог за лишеље. Оставила се могућност вадлежном суду да према околностима сваког случаја одлучи да ли има места примени наведене мере казне. Такав став je сасвим разуман и оправдан, jep се тиме не спутава суд при оцењивању целисходности и умешности о потреби да се ова мера примени. У теорији и пракси утврђено je неколико чињеница које могу до тога довести. Ту спада, на пример, злостављање, упућивање на вршење кривичних дела (крађа), подстицање на нечасан живот (разврат, пијанчење, коцкање, просјачење, скитничење), занемаривање старања о личности, имовини, правима и интереоима дечјим. У закону ce, међутим, ништа не говори да ли може нечасан живот оца или мајке послужити као разлог за лишење родитељског права. У извесним законима данашњице то се изричито наводи. И поред овог пропуста, сматрам, да би нечасан живот био довољан разлог и основ за примену наведене мере. Отац и мајка дужни су подизати и опремати своју деду за корисне и свесне грађане друштвене заједнице. Васпитање се обавља не само речима него и деловањем и примером. Пример најбоље утиче на свест детета и његово опредељивање. Посрнули родители, они који су се одали разврату, могу својим лошим примером и животом негативно деловати на васпитање деце. Децу треба свакако из такве средине уклонити. Општински судови надлежни су да донесу овакве одлуке, у ванпарничном поступку. Предлог за покретање поступка може потећи од органа старатељства и једног родитеља, уколико се ради о грешци другог родитеља, па чак и детета што би се могло извести из чл. 71 и 15 Основног закона осцносима родитеља и деце. Суд може изрећи ову казну, меру према једном родитељу или према оба родитеља, у односу на једно дете или на сву децу. Одлука суда ће зависити од конкретних околности сваког појединог случаја.

5

ОГРАНИЧЕНЬЕ И ЛИШЕЊЕ РОДИТЕЛЬСКОГ ПРАВА