Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

244

АНАЈШ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, вода тиме није обухваћена ни плаћена, па би према томе кметови и наполичари били дужни власнику одузетог земљишта платити накнаду за воду и направе којима се она избацује из речног корита. Овакве спорове нису могле расправљати аграрне комисије при управним органима, које су иначе биле надлежне да решавају питања о аграрној реформи у Босни и Херцеговини. Странке су ce обраћале суду и ту je било тешкоћа. Суд у Мостару, на пример, у спору једног власника и његових наполичара решио je 1934 ствар тако да они наполичари којима je главно занимање земљорадња нису дужни власнику кола дати накнаду за воду али они којима то није главно занимање дужни су то учинити. Тако je један занатлија био дужан, према наведеној одлуци суда, да плати за део воде који отпада на добијено земљиште 8.000 дин. Спорови о накнади за воду рађали су се и приликом експропријације земљишта. У таквој прилици од давнина усвојено je правило да треба посебно платити накнаду за земљиште а посебно за воду. Тако се и данас поступа. Поред тога о употреби воде настајали су спорови који се односе на: 1. подизање јаза и кола, 2. величину дела и обређаја, 3. отуђење дела воде за натапање, 4. подизање направа на туђем земљишту, 5. накнаду грошкова и штете, 6. питање предности натапања и мељаве. Неке од тйх спорова решавали су органи управе, као спорове о подизању јаза и кола, а судови оне о накнади штете, трошкова, величини удела, провођењу канала преко туђег земљишта; Често се странке обраћају изабраним судовима да им расправе овакве спорове и повињавају се одлуци коју они донесу. При решавању спорова било пред управним органима, било пред редовним и изабраним судовима водило се увек рачуна о месним правним обичајима, о ономе што je од давнина устаљено и уобичајено. Мртво коло. Народ се служи и „мртвим колима“ да би натопио што више земљишта. Тако се називају она кола која не покреће речна вода него људска снага. Покретање таквих кола врши се „табанањем“. Један човек креће се по перајима кола као по покретним степеницама и тако га покреће. Од брзине његова кретања зависи брзиыа обртаја а с тим у вези и количина воде коју оно избаци. Таква су кола мала, пречник им износи око 2 метра. Обично се постављају на главном каналу или јажи, да би се тако могло натопити и оно земљиште које због његове стрмине не може да дохвати, докучи вода са главног „живог кола“ ко je се у реци налази. Дакле, такво коло праве они деоничари чије се земљиште не може у целости да натопи са „живог кола“. Некад то чини један од њих а некад то чини више њих заједно. Правило je да деоничар тако може црпсти воду из канала за време свога а не за време туђег реда. Од тог се правила може одступити само са пристанком деоничара који дозволи да се то може обављати за време његова реда. Мртвим колом може се на сат натопити по стотиньак квадратних метара. Подизање порушеног кола. Требишњица je ћудљива и плаховита река. Под јесен кад падну обилие кише она надође брзо и изненадно и руши и носи све што joj се на путу нађе. Тада се дешавају случајеви да