Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОБИЧАЈИ О HAT АПАЊУ ЗЕМАЉЛ УЗ РЕКУ ТРЕБИШЊИЦУ

245

вода однесе no које коло које се на време не склони и не обезбеди. То се обично дешава са оним колима која су поставлена на дрвеним кулама. Кола која се налазе на каменим кулама ту остају преко деле године. Под јесен се затвори застава на кули и тако спречава да вода испод њих пролази. Међутим, набујале воде понекад оштете и поломе и она кола која се на камеяим кулама налазе, нарочито ако се на време не затворе врата на кули заставом и тако онемогући да вода испод њих протиче. У случају кад вода однесе коло или га поломи вальа саградити и подићи на место његово ново коло а то скупо ста je. По правилу сви деоничари дужни су учествовати у трошковима изградње и постављања новог кола сразмерно своме делу. Од тога правила се може одступити по договору и споразуму. Има случајева да понеки деоничар не жели да учествује у трошковима сразмерно своме досадаппьем делу. Тада он добија мањи део у води са новоподигнутог кола него што je раније имао. Они који су платили вишак његових трошкова добијају сразмерно и вишак ньегове воде. На овој реци подижу се две велике бране за хидроцентрале, једна у Горици а друга у Гранчареву. Један добар део земљишта уз Требишњицу потопиће вештачка језера. Са брана he се разводити вода за натапање пол>а која се уз ову реку налазе. Тако he престати потреба да се цршьегье воде обавља старим уређајима а тим.е и примена обичајног права о наташьу које се вековима стварало и одржавало. Ипак примена старог начина натапања и обичајног права неће сасвим ишчезнути у области Требиња. На изворима и притокама Требиппьице и даље he се односи онатапању земљишта у цриватној својини решавати по старим правним обичајима. Дакле, уз новонастали систем одржаће се донекле и стари систем натапања и обичајно право које je са тим везано.

Др.

Мехмед Беговић-

RÉSUMÉ Droit coutumier populaire concernant V irrigation des terrains le long de la rivière de Trebišnjica et de ses affluents La population de ces régions garde la tradition que les terrains situes le long de la rivière de Trebišnjica et de ces tributaires étaient irrigués depuis les temps immémoriaux et que des règles qui traitent cette matière se sont formées, depuis longtemps déjà, dans le droi coutumier populaire. Les co-uternes juridiques qui règlent cette matière existaient même avant l’occupation de ces régions par les Turcs. La Turquie a reconnu la possibilité de régler les problèmes provenant de l’irrigation selon les coutumes juridiques locales. L’Autriohe-Hongrie adopta la même attitude ainse que l’ancienne Yougoslavie. Cette possibilité est reconnue même de nos jours. L’irrigation est effectuée le plus souvent par les installations spéciales, dites »fcolo« que les membres d’une phratrie (bratstvo) ou les propriétaires des terrains qui sont situés dans le territoire à irriguer construisent par des moyens communs et la travail en commun. Il se crée entre eux, de cette