Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

могуће ближе одређивати у чему се састоји помоћ социолога при испитивању тог питања. Суштина те помоћи je да ce увиди значај односног друштвеног процеса за ову изградњу, у коју сврху треба утврдити узрочне и остале везе између односног процеса и изградње социјализма. Без оваквог ближег испитивања није могуће дати икакве конкретно предлоге!, а то испитивање може да се изврши само строгим социолошким методима. Ипак, чини нам се да joui има доста области у којима неким скупинама треба дати право социјалистичког самоуправљања. Једна значајна облает je већ уочена и у току je поступай.да се ту уведе самоуправљање. То су радне организације у којима постоје радни људи у тзв. привременом радном односу, који досад нису учествовали у самоуправљању, чиме je самоуправљање које je y тим јединицама постојало уствари било непотпуно. Изгледа да би спортске организације такође требало предати на пуно самоуправљање самим спортистима, одн. спортским радницима. Или, на пример, нема сумње да служба осигурања од несрећа и другог треба да се прода на самоуправљање свим онима који су са заводима за осигурање склонили уговор о томе. У вези с овим би се особито могло истаћи да међу скупинама које нису ни радне заједнице нити територијалне скупине постоји већи број скупина које су искльучеке из самоуправљања, иако je несумњиво да je ово погрешно с гледишта начела нашег социјалистичког самоуправљања. Типичне такве скупине су факултети, одн. универзитети. Наравно, зна се да у њима већ постоји самоуправљање. Али се при том ове скупине погрешно увршћују, одн. тежи се да се уврсте у радне заједнице и да се, сходно томе, у њима уведе самоуправљање само тзв.- радних људи, тј. људи који су у тим скупинама у радном односу. Са социолошког гледишта je, међутим, сасвим очито да je најважнији процес који се у овим скупинама врши онај који везује наставнике и студенте, тј. наставни процес. Ова радна заједкица између наставника и студената, иако није заснована на радном односу свих учесника у смислу радног права, ипак je несумњиво једна скупина која као таква треба да добије своје сопствено право самоуправљања, не дирајући тиме, наравно, у посебно право самоуправљања које треба и дал>е да ужива скупина радних људи, тј. наставника и других запослених на универзитету, одн. факултету. Другим речима, водећи рачуна да je универзитет, одн. факултет, посебна врста радне скупине, различита од радне заједнице у ужем смислу, и испитујући je ближе као такву, долази се до открића да у њеном оквиру постоји и једна посебна скупина која je у правом смислу речи радна заједница. Тенденција je, пак, како смо рекли, да се приликом усаглашавања закона о универзитету с Уставом води рачуна само о овој последњој заједници, а да се прва занемари. Ово je очито последица недовольно социолошког прилажења овом дитању. А то нас наводи на закључак да се питање у које скупине у којима самоуправљање још ни je уведено ово треба увести не може решавати независно од питања одређивања конкретних ј единица самоуправљања, јер су ова два питања тесно повезана. Наиме, редован je случај да се самоуправљање даје скупинама које су везане врло сложении друштвеним процесима, и то je нормално. Несумњиво je да се у највећем броју скупина