Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

453

А према ст. 3 истог члана (чл. 209 ст. 3), Основног закона о инвалидском осигурану, „право које припада странци по решењу у см. ст. 1 овог члана тече од првог наредног месеца од дана кад je странна поднела захтев за покретане поступка, а ако je поступай покренут по службеној дужности од првог дана наредног месеца од дана доношења новог решена“. На исти начин регулисано je ово питање правног дејства измене правоснажног решења и чл. 169 Закона о финасирнању социјалног осигурања који се примењује у поступку остваривања права из социјалног и здравственог осигурања. Међутим Законом о изменама и допунама Закона о општем управном поступку ( Сл. лист СФРЈ, бр. 10 од 10 марта 1965) који je донет ради усклађивана овог закона са Уставом, чл. 266 тог закона допуњен je тако да измена правоснажног решења по приставку или по захтеву странке делује односно има правно средство само за убудуће - чл. 264, ст. 3. Закона о општем управном поступку (Сл. лист СФРЈ, бр. 18 од 14 априла 1965). Који су разлози били да je овим изменама и допунама Закона о општем управном поступку питагье правног дејства измена правноснажног решења по захтеву странке решено супротно Правном схватању Одељења за управне спорове Врховног суда Југославије, Службеном објашњењу органа надлежног за спровођење овог закона и друкчије него што je то питане решено у Основном закону о пензијском осигурању, Основном закону о инвалидском осигурану као и Закону о финансирану социјалног осигуран.а. У информации Савезног секретариата за буцет и организацију управе уз Преднацрт Закона о изменама и допунама Закона о општем управном поступку од октобра 1964 по овом питању само je речено: „Унета je нова одредба ст. 3, чл. 266 према којој решенье којим се на основу овог члана мења раније решење делује само у будуће. У погледу овог решења била су подељена мишљена па je овом одредбом било потребно да се то изрично одреди како у пракси не би долазило до различитих схватања.“ Ово образложење нам не каже односно не износи разлоге због којих je предложено овакво решење правног дејства менана правоснажног решена а не бар оног ко je je прихваћено у Основном закону о пензијском осигурану, Основном закону о инвалидском осигурану и Закону о финансирању социјалног осигурања. A несумниво je да ће тако решено питање правног дејства менана решења по чл. 264 ЗОУП имати за последицу неједнакост грађана у остваривању права. Тако ако захтев странке за измену решена у некој управној ствари из социјалног осигурана, којим je погрешно применен закон на штету странке, буде уважен правно дејство новог решена деловаће од дана подношена захтева странке. Ако пак такав захтев странке буде уважен у некој другој управној ствари, на пример по Закону о ратним војним инвалидима правно дејство новог решена имаће дејство само убудуће. А то je свакако требало избећи при решену овог питана.

Александар Давинић