Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПРВИХ НОО У ДРНОЈ ГОРИ

269

углавном засноване на преписци коју je Врховно партијско руководство водило са Покрајинским партијским руководством о низу суштинских питана значајних за правилно постављање и развитак НОП у Црној Гори. Посебна пажња у овој преписци посвећена je НОО који су у упутствима и другим материјалима Покрајинског комитета из 1941 постављени као другоразредни органи у односу на војну власт, тј. они су потчињени војним органима и били њихови извршни органи. НОО су третирани као органи власти а не и као политички органи НОП. Негде су идентификовани са народноослободилачким фондовима, a постављени су и као органи власти које je именовала Партија. Из низа питања значајних за остварена овог проблема издвојили би смо два која су тесно повезана између себе; 1. Прво питање односи се на приказ упутства и других материјала који су одређивали положај НОО у овом периоду; 2. Друго разматра однос упутства и праксе првих НОО да би се утврдило да ли су и у којој мери поменуте грешке долазиле до изражаја. Запажа се да je у Црној Гори у овом периоду донето више упутстава као и да су нека од њих најранија упутства о НОО која су уопште донета на ослобођеној територији Југославије. Ово упутство донела je Привремена врховна команда 22 јула 1941 „О организовану привремене општинске и среске власти“. У овом упутству, као што je познато, изнета су нека правила и основни принципи организована народна власти на ослобођеној територији Црне Горе (2). Први пут je у овом упутству изнета констатација да „цјелокупна власт на ослобођеној територији привремено пргшада Врховној команди национално ослободилачких трупа у Црној Гори, Боки и Сащшку“ као и стваране општинске и среске власти. Ово пуство критиковано je од стране ЦК КПЈ и оценено као основа за стваране формалне демократије. Стоји чиненица да ово прво упуство о НОО садржи доста елемената формалне буржоаске демократије. На пример, „гарантоване личне слободе, неповредивост стана и имовине, слобода вјерских обреда и религиозних убеђена, слобода исказивана мисли било којим путам, слобода удруживана, збора и договора [...] Слободан рад свима политичким странкама које стоје на принципима демократије и националне

фашистичкој национално-ослободилачкој револуцији“ исправило Цвнтрално руководство НОП-а, утврђујући да су Партизанске јединице органи народне власти а не ооратно“ (Нова Југославија, Загреб, 1954, с. 71—72). Овом питању посвећена je посебно пажња и у дискусији поводом „Прегледа историје Савеза комуниста Југославије“ коју je организовала историјска комисија ЦК СК Црне Горе заједно ca ИсториЈСким институтом и Друштвом историчара у Титограду 1964. У дискусији су подвргнута критици мишљења ко ja су се заснивала на поменутим материјалима. Истицало се да су ставови ЦК КПЈ овом питању формирани само на основу упутстава о НО О и материјала ко ja je добијао од Покрајинског комитета (ко ja се такорепи нису ни примењивала) а не на основу фактичког стања односно функционисања НОО у овом периоду. Према томе, доводила се у сумњу и оправданост критике на]вишег партијског руководства о НОО изражених кроз писма ЦК (ЛЬуба Анђелић Карактер првих одбора народне власти у Црној Гори, ~Историlски записи , Титоград, 1964, св. 2, с, 345 —354). Ђуро ВуЈовић: О грешкама КПЈ у Црн°Ј Гори 1941 1942, исто, с. 356—357; Зоран Лакић: Рад КПЈ мећу женама до 1941, исто, с. 288 —289. (2) Предвиђа се иста административна подела на општиже и срезове, активно и пасивно бирачко право за сва лица кола су напунила 18 година, изузев лица кола се налазе у непријатељској служби. Избор делегата у градовима и соезовима je непосредан, с тим што 100 становника бира једног делегата, а 25 војника једног делегата. Преко стотине односно 25 бира се лош по један делегат. Општинска и среска управа бира се од изабраних делегата итд. Зборник 111, књ. IV, бр. 1.