Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

268

blement de quelques éléments du patrimoine, que la définition traditionelle de cette notion peut soulever. La transformation du patrimoine est un phénomène inséparable des autres aspects de la transformation du droit civil; celle de la propriété civile, de la liberté de contracter, de l’objectivation de la responsabilité, de l’apparition de plus en plus fréquente des personnes morales dont la capacité juridique (de jouissance) se limite paralèllement. Ce sont surtout les diverses limitations de la propriété civile traditionelle qui ébréchent la forme et la notion traditionelles d’un patrimoine unique d’un sujet de droit, par ex. celui d’une entreprise nationalisée dans les pays occidentaux. En Yougoslavie aussi bien que dans les pays socialistes où la propriété sociale prédomine, quoique avec des différences considérables, il se pose un problème spécial: comment mettre d’accord la personalité juridique des entreprises sociales et d’autres soi-disant »personnes morales sociales« avec le fait que les valeurs économique. servant à leur production soient dans la propriété sociale, appartenant en même temps à des groupements différents de la société. L’auteur y voit un phénomène de la propriété partagée. Ainsi l’entreprise sociale n’a qu’une fraction de la propriété sociale, mais pour cette raison son patrimoine n’en est moins plus unique. Sa masse du patrimoine est aussi partagée au fur et à mesure qu’elle est obligée de contribuer à des groupements sociaux du revenu qu’elle réalise. Aussi le patrimoine de l’entreprise sociale en Yougoslavie a des fonds différents qui ont une affection spécifiée par les lois.

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПРВИХ HOO У ЦРНОЈ ГОРИ

У послератној југословенској историографији а нарочито историографии Црне Горе посвбна пажња посвећена je развитку народне власти у Црној Горј у току 1941 и 1942. Интерес за ово питанье а делимично и гьегова обрада произишла je не само због значаја НОО у овом периоду за развој НОП у Црној Цори него и због оцена које су дате у послератној историографији о НОО у Црној Гори у поменутом периоду (1). Оцене су

(1) Гершковнћ, на пример, у Хисторији народне власти о НОО пише: ~У народном устанку 13 јула 1941 године, ко]и je имао и у организационом погледу. характер широког масовног али недовољно организованог народног фронта није уопће довол,но пажње посвећено организован.у народне власти. Уместо ствараша НОО у селима и општинама, формирана je Врховна управна власт за ослобођену територију, за коју нису били сазрели ни политички услови нити je имала своју базу у некој развијеној мрежи органа народне власти. По директиви ЦК КПЈ ова je грешка исправлена и прешло се на оснивагье НОО-а. Међутим, и ту je у почетку учинена основна грешка што се схватило и образлагало да су НОО-и органи појединих штабова за вршење послова у позадини. Војни органи су схваћени као виши органи власти. . . Нарочито упада у очи да се НОО-и не сматрају органима Народноослободилачког фронта него само органима власти“ (с. 83). Фрањо Туђман о првим НОО у Црној Гори пише: „У развоју НОО-а у току 1941 биле су учињене крупне гријешке услијед несхватања самог карактера народноослободилачке борбе и револуције на које je ЦК КПЈ указивао у неколико махова и дао одоећене директиве за исправљање погрешних схваћања. НОО-и нису били постављени као основни органи нове револуционарне власти, већ као органи војних штабова за вршење послова у позадини. Војни органи били су тако поставлен:! као виши органи власти. Осим тога одбори нису сматрани и политичким органима НОП-а већ само органима власти“ (Стварање сохгијалистичке Југославије, Загреб, 1960, с. 154). Коста Бастајић у чланку Развитак органа правое уђа у новој Југославији о овом питан.у пише: ~Кратко вријеме НОО-и су били потчшьени партизанским војним јединицама, али je то становиште, као и становиште да се већ ради ~о анти-