Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Тако су, дакле, могли и наши правый обичаји о натапању да остану на снази за враме турске владавине. У обичајном праву разных наших крајева постојале су сличности и разлике. Обичајно право сваког краја развијало се самостално под стицајем посебних привредних и других друштвених услова. То je лепо изражено и у овој народној изреци „колико вилајета толико и адета”., Извесне разлике постоје такође и у правним обичајима о натапању и употреби воде од једног до другог нашег краја. Извесне разлике чак постоје и у правним обичајима о натапању у области Требиньа. Правый обичаји о натапању и употреби воде остали су у важности у области Требиша за цело време турске владавине. Ти су обичаји остали у важности и за време аустро-угарске управе, за време старе Југославије, па све до дана данашњег. У њима се очувао извесни континуитет и постојала могућност да се они прилагоде новонасталим приликама и условима. У прилог тога говоре поред осталог разни називи који су везани за натапање земљишта. Ту су се очувала три језична слоја: латински, српски и турски. Има неколико назива који вуку порекло из латинског, као лргињ (камен међаш и уска узица земљишта која раздваја два суседна земљишта), арија (ваздух, Клима), хора (погодно време за сетву и натапање), канал, ронда (обређај или ред натапаша). Наши су називи: натапање, коло, застава, ред, обређај, чело, а преко турског су ушли називи: сахат воде, хавуз (канал), хисе (део), хиседар (деоничар), олук (жљеб). Правка природа Само у три законика Који су важили у старо) Југославији има прописа који се односе на натапање земљишта. То су турски законици: Земљишш законик из 1858 и Меџела, Грађански законик из 1869 —76, оба у примени у Босни и Херцеговини, и Општи имовински законик у примени у Црној Гори. Начела наведених законика и данас се примењују у извесној мери у тим републикама. Законописцима наведених турских законика послужило je шеријатско право као главки извор. Прописи шеријатског права о натапању земаља уобличили су се у прва два века ислама, у VII и VIII веку. Настали су и развијали се на богато) баштини, а то je: обичајно право Арабије, нарочито јужне Арабије, где ja био развијен систем натапања и помшье ce већ y X веку пре наше ере, обичајно право Сирије и Палестине, где су се поред римско-византијског права одржали стари обичаји асирски и јеврејски, обичајно право Ирака где су се одржали древни обичаји Вавилона, Египат, у чијим се правним споменицима говори о натапању ка више од две хшьаде година пре наше ере. У шеријатском праву усвојено je начело да je право натапања посебно право које није строго везано за земльу. Водом за натапање може се располагати (продати, поклонити, у закуп дати) као и са другим својинским правима. То ja схватање нашло донекле места и у чл. 216 Меџеле где се вели да се вода може продати заједно са направама кроз које тече. У Општем имовинском законику за Црну Гору заступљено je, међутим, другачије начело. Право натапања схваћено je као акцесорно право чија je судбина везана за одређено земљиште. Оно се може отуђити одвојено од земљишта коме служи него заједно са тим земљиштем.

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА