Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О СУДОВИМА ЧАСТИ ПРЙв£ЁДЮ£Х КОМОРА

287

1 la јважније’ ч i дрелбе о судовима части привредних койота садрже три закона: Основни закон о j единственны привредним коморама и пословно) сарадњи у привреди (Сл. лист ФНРЈ, бр. 28 за 1960 и Сл. лист СФРЈ, бр. 10 за 1965), Закон о промету робе и услуга са иностранством (Сл. лист ФНРЈ, бр. 27 за 1962) и Основни закон о регулисању пословних односа на; тржиШту (■Службени Лист ФНРЈ, бр. 30 за 1962. и Сл. лист СФРЈ, бр. 15 за 1965). Одредбама садржаним у овим законима регулисана je првенствено надлежност судова части и предвиђене санкције које они могу гЬрицати, док je привредним коморама препуштено да посебним правилыицима пропишу одредбе о организацией судова части и прбцедури по којој 1 поступају. 2. Судови. части привредних комора, сходно постојцћој организацији комора, могу, црстрјати као судови части основних комора, судови части републичких привредних комора и Суд части при Савезно.ј привреднрј комори. У СР Србији постоје судови части и при привредним коморама аутономних покрајина. О правном леку (приговору) који се може уложити на одлуку надлежног суда части (рецимо суда части републичке прйвредне коморе) не решава „виши“ суд части (Суд части при Савезној привредној комори) већ јлтравни одбор исте (републичке) приврёдне коморе чији je суд части донео одлуку у првом степену, и његова одлука je коначна. Однос између судова части основних (среских), републичких и Савезне прйвредне коморе није однос између вишиХ и нижих судских йнстанци пошто je ньихова стварна надлежност иста. Оно што их разликује то je месна надлежност: суд части при основној (среској) привредној комори надлежан je да поступа у случајевима кад су обе странке, и гужилац и тужени, са подручја исте среске коморе, суд части при републичкој привредној комори надлежан je у оним случајевима кад у поступку учествују странке са подручја различитих осыовних комора у истој социјалистичкој републици, а Суд части при Савезној привредноЈ комори надлежан je да поступа у предметима у којима учествују странке са различитих социјалистичких република и предметима са елементом иностраности (1). Ипак, Суд части при Савезној привредној комори има извесне атрибуте вишег суда. Он може преузети поступак покренут пред судом части сваке коморе до његовог окончања, ако се повредом добрих пословних обичаја нарушава јединство југословенеког тржишта или тежи остваривању монополистичког положаја на том тржишту. 3. Основна функција судова части јесте да одлучују о повредама добрих пословних' обичаја које изврше чланови привредних комора. Отуда се поставља као прво питањеј шта су то добри пословни обичаји?

(1) Чл. 92 Закона о удруживању и. пословно] сарадипг у привреди од 1960 г. допуњен je одредбом која предвиђа да „Скупштина Савезне прйвредне коморе утврбУЗе о којим повредама добрих пословних обичаја одлунује суд части при тој комори“ а да ~о повредама добрих пословних обичаја о којима ne одлучује суд части при Савезној привредној комори одлучује суд части при основное комори, ако републичким законом није одређено да о пој единим од тих повреда одлучује суд части при републичкој комори“ (чл. 45 Закона о изменама и допунама Закона о удруживању и пословно] сарадњи у привреди, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 10 за 1965). На основу овог текста још нису вршене измене у месној надлежности каква je постојала до његовог ступања на снагу и каква je горе описана.