Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОБЛИЦИ МОБИЛНОСТИ СЛОБОДНИХ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Развој самоуправног соцпјализма условљава одређен тип друштвених односа. То посебно важи за привредне односе. Настају нове економске категорпје као теоријски пзраз производних односа социјалистичког привредног система самоуправног Tima. Ови односи у свом настајању и развоју испреплићу се и сукобљавају са односима превазиђених система. Пре света, са остацима односа административног соххијализма, а каткад и са појавама својственим капиталистичком привредном систему. Овом приликом размотрићемо извесне привредне односе, економске категорије и законитости које настају у погледу облика мобилности слободних новчаних средстава потребних за остварење проширене репродукције у периоду јачања и афирмисања радних колектива као основних носилаца акумуладије. Јачање акумулативне моћи привредних органнзаиија, као и гьихово преузимање одлучујуће улоге у овој области привредног живота у пашој земљи, поклапа се, углавном, са привредном реформой. Од укупне масе новостворене вредности која се може употребити за проширење производње највећи део остаје самој привредној организацији. Захватање новостворене вредности административним путем (порез на промет, камата на средства у привреди) знатно je смањено у односу на период пре почетна реформе, чему je у знатно j мери допринело укидање доприноса из дохотка привредних организација, као и смањење опште каматне стопе на фондове у привреди са 6°/о на 4% (ПМеВутим, наведене измене нису условиле одговарајући преображај одреБених врста привредних односа. Промена квантитативне структуре друштвене акумулације у корист привредних организација није праћена адекватним квалитативним променама. Метод остварења акумулације задржао je, углавном, досадашње инструменте и механизам. Нови и погоднији облиди остварења акумулације нису, по нашем мишљењу, у довољној мери заступљени. То се нарочито односи на начин формирања и об-

(1) Овде смо навели само општу каматну стопу на фондове у привреди. МеВутим, посебшш савезним законом, којим се регулише проблематика кахмате на фондове у привреди, каматне стопе одре Вене су у виду ошпте и пособие. Општа стопа износи 4% годшшье, док су посебне стопе прогшсане у различитим износима, од 2,5% и од 1,7% годиппье. Постојећа висина опште каматне стопе од 4%, по нашехМ схватању, представља знатно оптерећење привреде. Пошто овом приликом није у првом плану однос: привредне организације друштво, ми се нећемо задржавати на проблему виспне каматне стопе на фондове у привреди.