Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

деле остварених резултата рада, преко феномена природног развоја у популацији и многих других, јасно указује на сву сложеност друштва као предмета идентификације. Установите све ове догађаје, идентификовати суштинске елементе који их чине, а посебно измерити гьихове величине, одредихи им облике, оценихи резулхахе ко je дају, веома je сложен посао у условима у којима чесхо и сам појединац, учесник у хим активносхима друшхва није у схању да оцени ни свој сопствени удео. С друге охране, опех, и поред препрека које чесхо стоје на пуху прецизном упознавању друштвених појава, друштво je одавно поучено да би немогућносх прибављања обавештења о ономе шхо се у друшхвеном живоху збива имало озбил>не последице. Многа хеоријска схватања и обавешхења о ономе шхо се дешава у друшхвеном живоху остала би неодреВена и без могућносхи да се друшхвени догађаји сагледају у некој перспекхиви толико значајној за разумевање и хумачење друштвених појава, догађаја, процеса, ставова, једном речју свих збивања у друшхву. Сем хога, за сваку своју акдију, за упознавање са друшхвеним проблемима, за њихову научну обраду, формулисање одре Вене полихике и њено пракхично спровоВење, друшхво мора да има сигурно хле. Оно зна да се у домену његове проблемахике никад не ради насумце. Све ово несумгьиво обавезује да поред похребе упознавања фактора који делују на друштвене појаве друштво треба да упозна и законитости и читав низ конкретних квантитативних односа измеВу њих. Општа оријентација у друшхвеним проблемима треба да буде допувьена и проверена конкретном садржином из реалног живота. То значи да апстрактне формуле научног третирања проблема морају добити облик мере. Овај задатак налаже да се све друштвене категорије, схваћене као друштвене променљиве, одреде и измере, а уз тај захтев ннје претерано ни рећи: „ако знате мерити оно о чему говорите и ако то умете изразити у бројевима онда стварно то и познајете”, или, како то духовито прнмећује Фурастије кад каже да нема озбиъног познавања без мерења, јер знамо какие грешке и заблуде носе собом квалификацнје као шхо су: „много", „много веће”, „врло велико”, „знатно” које се од давнина до данас употребљавају да опишу: становништво, цене, жгшотни стандард итд. Идентификација елемената једне појаве добија вид научног поступка ако je пропраћена мерењем. Мерење je један од битних састојака сваке науке, оно je и основ за упознавање са друшхвеним проблемима. Шта значи, пита се В. Немчинов, неодреВени термишг као што су „ненадмашиви пораст”, „приоритетни развој”, „неопходне пропорције” ако нису замењени математичким функцијама? Само са упознавањем конкретних, појавних облика тих проблема, са упознавањем јачине њиховог испољавања, са указивањем на њихове меБуодносе, могуће je формирати основ за откривање проблема и доношења одлука за ньихово решававье. И социолог и политичар, и правник и економист, као стручњаци у појединим областима друштва, сусрећу се са многим питагьима друштвене проблелгатике. Сохцголога, на пример, занима који су то узроци који у нацији, у извесним периодима њеног историјског развоја, доводе до феномена депопулације у њеном витали ом индексу, или каква се реакцнја неке одре Вене друштвене трупе очекује с обзиром на донесене мере? Еко-