Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

203

формАлна СОДИОЛOГША ГЕОРГА ЗИМЛА

рпјског матери јализма несумљиво je реалан, па зато и ова теорија изгледа не гола хипотеза него стварна истина. Насупрот реалности нагона на који се позива, историјски материјализам je ипак једна произвољна хипотеза зато што у исторнјској стварности бира један чинилац, у складу са својим психолошким тенденцијама и метафизичким предрасудама, и уздиже га на висину свеобјашљавајућег чиниоца. Насупрот томе, историјска стварност je густ сплет најразноврсннјих интереса и нагона и не може се свести на један једини, економски, како хоће нсторијски материјализам. Истим методом би се могла иста важност придати коме било историјском чиниоцу. Историјски материјализам, каже Зимл, управо доследношћу у примењивању свог принципа, само показује, „на посебно y T naAibiiß начин, ону метафизику коју садржи исто тако свака друга теорија историје. Jep нама није дата способност да продремо у узајаман утицај свих историјских чинилаца. Пошто би нам једино она омогућила да сазнамо право јединство историје, то свака слика коју можемо да етворимо о скушу? догађаја може да се награди само једном једностраном конструктивом” ( J ). Уместо да своје објашњење узме као претпоставку истраживања, историјски материјализам га узима као стварно објашњегье, које, међутим, не објашњава ништа. Jep, „ако je тачно да развој морала и права, религије к књижевности нтд. следи кривуљу економског развоја не утичући на овај последњи у његовој суштини, ja не видим каже Зимл како долази до преображаја економског живота" (*). То je, по њему, права партеногенеза, наушно неприхватљива. Зашхо историјски материјализам узима управо економске интересе и вредности за одлучујуће? То не долази никако услед њиховог објектпвног значаја, ушозорава Зимл, него искључиво услед одређених теидеиција њихових твораца. Те су? тенденције сопијалистичке. Да би се масе покрену?ле у социјализам, требало je пронаћи један интерес који постоји у сваког човека. И управо je то економски интерес. С друге стране, социјализам тежи уравниуовци, а ова се може схватити само као економска. Тако се открива да социјализам није логички нужан заюъучак историјског материјализма него, напротив, његов психички узрок. Историјски Iматеријализам je измииъъен како би се доказало да je содијализам нсторијски нужан, чиме се јасно показује гьегов су?бјективистички, психологистички и вредносни карактер. Зимл, међутим, признаје велику заслугу историјског материализма која ее састоји у томе што je открио иове узрочне везе меЬу догађајима и што je снажно подвукао тесну повезаност свих историјских чинилаца, иако je одлучујући значај неоправдано придао економском чиниоцу, док су у стварности, по Зимлу, сви чиниоци једнаки по сво.м историјском значају. Док ћемо општу оцену Зимлове социологије дати на крају излагања о љему, овде ћемо одмах дати оцену њбгове критике исторнјског материализма, с обзиром да je она издвојена од његовог излагања друге социолошке rpabe.

(4) Simmel: „Die Probleme der Geschichtsphilosophie ', 1922, S. 215—6.

(3) Исто, стр. 214.