Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Априорна je претпоставка нашег сазнања другог да он припада овој или оној друштвеној класи, професији итд. услед чега га ми гледалю као кроз вео тог његовог припадништва. Зимл се овим, насупрот Диркему, ставља на страну номинализма, jep je за њега људска стварност еминентно индивидуал! ia, а не надиндивидуална друштво није посебна супстанција ( 3 ). Иако сматра да се не могу именовати, Зихмл ипак ову категорију именује на крају своје књиге као „типизирање индивидуалитета”. Друга категорија, „резерва персоналитета”, само je друга страна оне праве: поједннац нужно задржава један свој несводљив лични део, који не улази ни у какву општу друштвену категорију и који зато социологија и не може сазнати то je предмет психологще и историје. Ова два елел!ента сваког појединда, друштвени и лични, међусобно делују један на друга првп je произвол друштва, а друга одређује реакцију појединца на друштвени утицај, остварујући тиме јединство личности. Лични слемент такође одреВује какво ће сити друштво. Трећа кагегорија, „вредност иыднвидуалитета за општост", сједињује прве две. Она се састоји у друштвеној неједнакости људи, тј. у њиховим различитим улогама н функцијама у друштву. Друштво се тако у потпуности остварује тек ако се лични, вандруштвегш део поједикца, који изражава друга категорија, савршено уклапа у друштвени живот, који изражава прва категорија; његова улога у друштвену оргаиизацију. Оваква потпуна интеградија појединца у друштвену целину заснива се на свести појединца о нужности да прими улогу која му je додељена, чиме та ннтеградија постаје његов циљ, а чиме се истовремено узрочне сернје друштвених појава претварају у телеолошке. Самим тим ce друштвени задаци претварају у лична права, чиме ce зајемчује демократско и нанредно савремено друштво, са слободном лпчношћу. 3. Критика историјског матери јализма Y својим „Проблемима историје филозофије” Зпмл се осврнуо и на једну од основних социолошких теорија, на историјски материјализам, критнкујућн његове поставке, те ћемо овде изнети ову његову критику. Зимл ce, у тежњи да докаже да наше схватање историје не може у основп бити објективио, осврће и на историјски материјализам, као теорију која претендује да буде управо то: објектнван приказ историје. Зимл хоће да покаже како je она, насупрот томе, као и све остале теорије о нсторији, метафизичка и суб ј ективистпчка. По њему, историјски материјализам се своди на једну једнну основну тврдњу нанме, на тврдњу да je цела историја одређена човековом тежњом да избегав глад, односно шеговим интересом за продукцију и репродукцију живота. Далеко од тога да буде нешто објективно, ова тежња, односно интерес, чисто je психичка и субјективна појава и зато теорија историјског материализма мије, по Зимлу, ништа друге до „једна пснхолошка хнпотеза”. Додуше, признаје Зимл, тај психички нагон који je полазна тачка теорије исто-

(з) Yn. Marnelet; Него, стр. 144—5; R. Aron: >4La sociologie allemande contemporaine«, Paris, 1950. p. 10.