Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

578

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

интервенцију владе у привредном животу, наводећи да раст није сам себи циљ, већ пре света средство за постизање и задовољење других, важнијих потреба. Проф. Theodore Schultz у свом опширном излагању под насловом „Минимализација беде и друштвене мере” третира један од виталних проблема савременог америчког друштва: сиромаштва у оквиру „друштва изобила”. Он при том полази од сиромаштва као комплексног друштвено-економског стања у коме се налази један не мали део амсричких породида, и то из разлога који се не могу приписати њиховој непосредној кривици: ниске најамнине, ниске цене полюпривредних произвола, неодговарајући систем опорезивања, степей агрегатне потрошње који онемогућује формирање такве стопе привредног раста која би обезбедила ако не већ пуну, онда барем максималну запосленост. „Често се заборавла”, наглашава проф. Schultz, „да постоје многи облици сиромаштва који се могу изједначити са економском нестабилношћу, и да постоје начини решавања беде при којима би се сиромаштво смањило, а да друштвена заједница при том много не трпи”. Побијајући схватање класичне еконохмске школе да je оптимално друштво оно у коме постоји потпуна и сасвим слободна конкуренција, проф. Jesse Markham у свом прилогу „Антигрустовско законодавство после деценије експанзије” наводи као општу карактеристику антитрустовске политике у САД последњих година повећагве броја и разноврсности случајева који се решавају пред судовима, а при том и нагли пораст повољних пресуда у корист владе. МеВутим, истине проф. Markham, политика у овој области коју воде Врховни суд и Министарство правде je умнотоме лишена елемената економске анализе. Стиче се дојам да се судови постављају a priori против хштеграције предузећа, уз бојазан да свака интеграција неминовно води у америчким условима стварагьу трустова или монопола. Сам карактер и привредна целисходност једне интеграције не може да се одреди бројем предузећа која суделују, веђ само економском анализом предузете акције. Правне хмере не смеју бити ван економске реалности, јер у Том случају озбиљно спутавају прнвредни раст. Обрађујући техму „Систем цена и цена „Великог друштва”, проф. Kenneth Boulding полази од услова размене као најважнијег концепта економије. „Ако добијемо много за оно што дајемо”, тврди Boulding, „кажемо да су услови размене добри, и обратно”. Добар део мера економске политике у САД, по Bouldingovom схватању кружи око услова размене у друштву, углавном зато што постоји широко распорострањено мишљење да су услови размене успостављени од стране стихијског и нерегушгсаног тржишта у нескладу са друштвеном структурохм у САД. Еконохмска хмисао у Сједињеним Државахма у последњим годинама превише се бави питаььихма хманипулисања условима разхмене, а премало пажве посвећује другим важним питагьима, као што су инвестиције у побољшање квахшфикационе структуре радне снаге. Улазећи у разхматрање једног од најактуехшијих међународних еконохмских проблема кризе хмеђународног монетарног система, проф. Robert Triff in охвата ову кризу као један од великих изазова савремено.м друштву, у коме постоји „нужност прилагођавања дотрајалих институција и навика стварности динамичног света”. Прехма његовим речима, „отпор друштвене структуре и неспособное! извесних похштпчара за еволутивне промене и прилагођавање новим условима узрок су највећег де,\а еконо-\!Ских и политичких катастрофа које су задесиле човечанство кроз историју”. По Трифину, међународни монетарни поредак данас представхъа пирамиду постављену наопачке. Светска привреда и финансије се на\азе пред неминовношћу замене националних валута које су до сада биле основа међународне монетарне резерве једном истинском и солидном резервохм, у чијем би стварању и хмењању учествовала читана хмеђународна заједница, неовисно од хирова појединих великих сихла или криза које се одражавају на стабилност долара или фунте.