Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

353

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

пезо. Платни промет олакшавају и енглеска фунта у оквиру стсрлипшког блока, зоне француског франка те холандске форинте и португалског есхуда. 4) Економска ксмисија УН за Европу основала je 1957. г. мултилатералну компензацију међусобних потраживања и обавеза у оквиру свог Секретаријата који би обављао компензације, нарочито између земаља које нису укључене у друге мултилатералне европске платне споразуме, дакле нарочито између источних и западних земаља, али и уз учешће земал>а у развоју. Резултати су испод очекивања. МеЬусобна плаћања измеВу Аргентине, Бразила те неких западних земаља обавлају и односни „клубови” ( 8 ). 5) Социјалистичке земље су већ после 1950. г. обављале међусобна плаћања у рубљама, после 1957. г. преко клиршшжог обрачунског центра код Совјетске Државне банке, све док нису 1962. г. основале Банку за привредну сарадњу (са главницом од 300 милиона рубала), која обавља платни промет меВу њима на мултилатералној основи (за сада са извесним ограничењима) на бази обрачунске рубле одобравајући чланицама краткорочне кредите за покривање краткорочне неуравнотежености у међусобшш плаћањима. Осим тога прикушьа девизна средства банака-чланица те их финансира конвертибилним валутама. Платни промет обавла и за државе-нечланице. Југославија je пре свега заинтересована за мултилатералност својих активних клириншких салда према бројним социјалистичким земл>ама, слично као што je могла барем делимично (до 20%) користити своја потраживања према чланицама ОЕЦЕ за плаћања у корист других земаља-чланица те организације. A. Институције за даеање (првенствено дугарочних) зајмова , Погодине банке за кредитирање привреде. 1) Најважнија МеЬународна бангса за обнову и развој даје дуторочне кредите само чланицама ММФ; то би морало обезбедити, поред сада већ неактуелне обнове разрутпене европске прнвреде, нарочито прилив приватных капитала у земле у развоју који су испали због рата, девизних ограничегьа, валутне нестабилности, национализације и сличних мера, мада се још увек појављују знатна приватна улагања у виду портфељских или непосредних улагања које би морала олакшати и Конвенција о решавању инвестиционих спорова. О начину уплате главнице (претежно у -домаћим валутама) нећемо расправљати. Банка даје зајмове владама, владгшим институцијама и приватним предузећима, али уз владину гаранцију за све зајмове (осим оних датих самој влади), и то у разним валутама без услова набавке у односној земљи. Кредиты су, укратко, намењени привредном јачању држава-чланица, дуторочни су, те се почину отплаћивати тек иза извесног (почетног) рока. Пошто се дају по банкарско-комерцијалним принципима, Банка темељито проучава продуктивност и рентабилност појединог објекта, као и његово укључивање у националну привреду, док земље у развоју траже опште кредите без таквог везивања на конкретан пројекат. За економска истраживања у корист чланова жртвује сваке године знатна средства сараЬујуђи са разним специјализованим агенцијама УН. Кредите исплаћује по-

(8) Финансије, 1957, бр. 5.