Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чл. Vili 2 (б) Статута ММФ који П. Трифуновић ( 17 ) тумачи као обавезу држава чланица које прихвате спољну конвертибилност да неће тражити извршење оних девшно-валутних уговора који се односе на валуте ма које чланице, а у опреци су са девизно-валутним прописима које je та чланица донела у сагласности са Статутом Фонда. Чланицама се даје могућност да узајамним договором могу сарађивати у погледу мера чији je цил> да девизно-валутне прописе једне или друге члашще учине ефикаснијим, под условом да су такве мере у сагласности са Статутом. Ради се, нпр., о цитату како ће држава са конвертибилном валутом уредити п/Iаћања са земљом која у принципу мења клириншки систем плаћања (задржати такав систем), или поштовати прописе друге државе о потпуној или барем делнмичној забрани изношена и уношења домаћег новца ограничавајући куповину и продају те валуте само на износе допуштене девизним прописима земље-емитента те валуте. Y трговинским и платним споразумима честа одредба о поштовагьу „општих одредаба на снази” обухвата узајамно поштовање девизних, сполнотрговинских и царинских прошгса земаља сауговарача. Y новијим уговорима се појављују и одредбе за спречавање бекства капитала, нпр. у јутословенско-маџарском споразуму о сарадњи и узајамној помоћи у царинским питањима ( 18 ) који предвиђа и обавезну помоћ у откривању и сузбијању царинских и девизних прекршаја и кривичних дела. IV Плотни промет са иностранстзом и девизни прописи. —■ Платни промет са иностранством обухваћа, поред плаћања у спољној трговшш и с њом повезаних услуга, најразноврснија јавна, привредна и непривредна плаћања, дакле и плаћања на основу кредита (кратко- и дугорочних), плаћања без противвредности (поклони, пензије, уштеде иселеника), као и из других правних наслова која се одражавају у платном и девизном балансу. Y проблеме платног биланса се, и поред његове важности (структура, активност и пасивност у целини и у односу на поједине државе или монетарна подручја, могућности љеног регулисања, утицај на вредност валуте итд.) овде не можемо упутптати. Главки проблеми су дакле: а) инструменти платног промета; б) институције за обављане меБународног платног промета; в) платни споразуми (билатерални, мултилатерални) и д) девизни прописи, њихови циљеви, облици ограничавања, тежње за њнхрвим укидањем. а) Инструмента платног промета улазе, првенствено, у привредно право и банкарску технику, али они имају и своје економско и финансијско значење. Често су послови платног промета у најтешњој вези са кредитним пословима те их je тешко разграничити, поготову ако се ььима бави иста банка. Према М. Вучковићу ( 1Q ) разликујеЈМО 1) злато ковано или у полугама за изравнавање трајнпјих дефицита у штатном промету измеВу држава са конвертибилном валутом по паритету од 35 америчких $ за

(17) Нека питања у вези са девизним ограничењима и став МеБународчог монетарног фонда, Финансије, бр. 9/10, 1965.

(18) МдУг. 1966/2.

(10) Баыкарство, 3. изд. Београд 1967, стр. 251/252.