Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

CYACKA ПРАКСА

/Може се констатовахи да je руководна идеја свих законодавстава која предвиђају јавност као квалнфнкаторну околност код кривичних дела против части и угледа да теже казне учиниоца у случају ако je за повреду части сазнало више лтща./С друге стране, пак, може се уочити да интенцији ових законодавстава не одговара теже кажњавање у сваком случају када je за увреду одн. клевету сазнао прост збир више требно je, найме, да ово сазнање буде остварено на такав начин или под таквим условима да оно добије карактер јавног.) Ово се може закључити из чшьенице да скоро сва законодавства наводе и извесне начине извршења увреде одн. клевете, који по својој природи указују на јавни карактер сазнања. Кад би сврха теже инкрнминације била само у томе да се теже казни за повреду части која je сазната од простог збира лица онда би, очигледно, било непотребно наводити ове начине сазнања, већ би једноставно могло бита речено нпр.: „ако je дело учигьено пред више лица”. Чак и она законодавства која се не упуштају у одређивање начина сазнања, захтевају да дело буде учињено јавно,<јупућујући тиме на логички заклучак да само сазнање више лица join увек нема карактер јавног сазнања.ј> Код извршења дела путем средстава информација, нпр. путем штампе поред сазнања више лица остварен je још један елеменат који овом сазнању даје јавни карактер. Taj елеменат се састоји у чињеници да je до сазнања дошло средством међусобне комуникације међу људима, дакле средством чија je намена да се одреЬене чињенице упућују неограниченом броју луди, чинећи на тај начин уочавање изнетих чињеница приступачним свакоме. Ситуација je, дакле, тако рећи једноставна, и јавни карактер кривичног дела против части и угледа може се без великих тешкоћа утврдити, ако поред сазнања више лица буде остварен и join неки елеменат, који ово сазнање чини јавним, као што je то случај код кривичних дела увреде, клевете и изношења личних и породичних прилика, учшьених путем средстава информација. кривичноправна заштита части и угледа не би била доволно ефикасна, ако би се теже кажгьавало само у случајевима када се јавни карактер дела може очигледно утврдити. Вола законодавца иде дале од тога и захтева теже кажгьавагье и у свим осталим случајевима када сазнање више лица за садржину напада на част и углед има јавни карактер, па без обзира на то што je критеријуме за утврђивање јавног карактера сазнања законодавно, теоријски и практично компликовано утврдити. Наш je задатак да покушамо да изнађемо ове критеријуме, односно да утврдимо који услови и претпоставке треба да се испуне па да сазнање садржине напада на част и углед од стране више лица добије карактер јавног сазнања. Y литератури и пракси се о томе гагтању доста расправла. Др Т. Живановић ( 3 ) сматра да je за јавност увреде потребно да je она могла бити опажена од већег, по броју и индивидулно неодређеног (тј. личним односима неодржаваног) круга лица, при чему није потребно да

(з) В. др Т. Живановић: Основы кривичног права Краљевнне Југославије Посебнц део, Београд, 1933, књ. 11, стр. 21 у вези са књ. I, св. 1, стр. 117 г