Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

109

ДИСКУСИЈА

охранка донесе поднесак ради предаје, службено лице органа коме je поднесак донет могло бн примити поднесак онакав какав je, не испитујући да ли je орган надлежан за пријем и да ли je поднесак уредан. Пошто je поднесак примљен, службено лице овлашћено за решаване могло би једноставно оставити у архиву поднесак за рад по коме ни je надлежан, или га одбацити ако поднесак садржи какав недостатак због кога се по њему не може радитн. На исти начин би орган могао поступити и са поднеском који лгу je приспео поштом. Међутим, баш у циљу да спречи овакав рад органа, 3YH je прописао низ одредаба којима се наређује органу како ће поступите у наведеним случајевима. Тако, Закон одређује да се поднесак предаје органу који je надлежан за пријем. Пошто je пре ступања на снагу ЗУП-а било случајева да су органи одбијалн да приме поднеске, иако су били надлежни за пријем, 3YH je у чл. 66. прописао дужност органа да прими поднесак. Поред тога, Закон je у оваквом случају предвидео право странке да од органа који je примио поднесак тражи па ма и усмено потврду о пријему, а затим дужност органа да такву потврду изда, и то без плаћана таксе. Ако орган коме je поднесак донет ради предаје није надлежан за пријем, одбиће да прими поднесак и упутиће подносиоца органу надлежном за пријем. Али ако подносилац и поред тога захтева да се његов поднесак прими, службено лице je дужно примити поднесак, алн ће на нему ставити констатацију да je поднесак примљен на изричан захтев странке. Ако орган нађе да није надлежан за рад по таквом поднеску, донеће закључак којим ће одбацити поднесак због ненадлежности, а подносилац има право жалбе против закључка. Ако je поднесак поштом приспео органу који није надлежан за пријем, орган je дужан да га без одлагања пошаље надлежном органу и да о томе обавести подносиоца. Само ако ненадлежни орган не може да утврди који je орган надлежан за рад по поднеску, или ако je у питаньу ствар из судске надлежности, закључком ће одбацити поднесак, а странка има право жалбе против таквог закључка. 3YII-OM (чл. 67) je прописано шта сваки поднесак треба да садржи, односно какав се поднесак третира као уредан. По Закону, орган коме се поднесак донесе ради предаје дужан je да га прими само ако je поднесак уредан. Ако поднесак није уредан, орган, односно његово службено лице, упозориће странку на недостатке поднеска и на потребу да се они отклоне. Ако орган на ма који начин прими поднесак који садржи иски формалин недостатак који спречава рад по поднеску, он не може само због тога одбацити поднесак, већ je дужан предузети што треба да се недостаци поднеска отклоне, па ће у том циљу одредити подносиопу примерен рок. Ако подносилац не уклони недостатке поднеска у року, тек тада ће орган донети закључак да се поднесак сматра као да није ни поднет (чл. 68), а подносилац има право жалбе против тог закључка. Насупрот поднесцима које странке предају или шал>у органима, органи шаљу или предају своје позиве, одлуке (решења и закључке) и друга писмена странкама путем доставлена. Значај достављања одлука je у томе што одлука, по правилу, производи дејство према странци тек од дана доставлена, а затим, што од тог дана почиње тећи рок за жалбу или друго правно средство против одлуке. С обзиром на овакве последние доставлена, увек мора бити тачно утврђен дан и начин доставлена. Пре ступана на снагу SYH-a достављане je врло често вршено тако што je странка позивана да доВе у седиште органа, где joj je одлука предавана. Ако стран-