Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

породице и трговцем, он се осећао грађанином. Држава je захтевала целог човека. Овакав однос државе и грађанина могао се заснивати само на прегледности, непосредним контактима и раду робова. МеВутим, било je и на другим местима сличних прилика, али само су Грци своју остварили, оставивши трајне обрасце културног и полихичког стваралаштва. Цео оглед je натошьен мешавином чуВегьа и дивљења према старим Грцима и тражењем хуманистичког идеала целовитог достојанственог човека у њиховој поезији, религији и филозофији. Taj идеал писац тражи у Хомеровом свету људи и богова, тражи га у аристократским ликовима чувеног лесника Илијаде и Одисеје, уздижући духовые потребе, пун презира за простог човека, који се брине само за насущно, материјално, тражи га меВу боговима, којима придаје људску срџбу, охолост, приврженост. Тумачећи идеју правде код Хесиода, подвлачи Хгсиодово повезивање етике са религијом. Овај лесник сељаштва и рада, кога неки савремени тумачи сматрају претечом протестантскг етике, представља допуну Хомера, или плебејску противтежњу аристократском идеалу изузетности и херојства. Бурић сматра да je Хесиод у правди нашао идеалну противтежу слободи (стр. 101). Хесиодова идеја правде, по Бурићу, јесте оличење тежњи простог сел.ака насупрот аристократској идеји слободне херојске личности. Спартански идеал човека — грађанина изнесен je као најпотпунији антички модел увлачења појединца у заједницу. Ово увлачење изведено je без остатка. Човек je постао идеалан граВанин, део државе, а ова у његовим очима део њега самог отаџбина. Ова граБевина je наравне израсла на темељима хелотског рада, али су Спартанци лишенн многих атрибута властодржаца; презиру раскош и спољна обележја друштвеног важења. Песник Тнртеј дат je као кристализација спартанског идеала врлине, која je потпуно садржана у храбрости. Храброст није само једна од врлина или део врлина. То je врлина сама. Храброст пре свега на бојном пољу и солидарност наравно само меВу друштвено једнакима Спартанцима. Даље разматрање хуманистичког идеала у Грка писац води кроз религију, Један одељак посвећује култу Аполона. Делфски Аполон јавља ce као веза богова са људима. Он je тумач божанске вол>е и саветодавац. Он позива на умереност и самосвест („познај самог себе"). Y њему je оличен идеал доброг и лепог, он представља савршен узор склада, он прожима релишју моралом, a његова етика печати се божанском надмоћношћу. Y жељи да обухвати и једну недовољно изражену димензију грчке религиозности, писац посвећује посебан одељак хтонским култовима и орфичком учењу. Ова религиозна струја, која je претежно носила мистичке и ирационалне елементе хеленског веровања, бавила се есхатологијом (спекулацијама о крајњим стварима, о загробном животу). Култови и светковине (најпознатије су елеузинске мистерије) посвећени су божанствима подземља. Бурнћ кроз њих показује разуБеност духовног живота старих Грка. Y закључку износи претпоставку да су „пресократовски филозофи највећим делом и сами били орфичари, а орфичари највећнм делом и сами теозофи”, те je раскол измеВу „рационалые" и „ирационалне” компоненте грчке религиозности винте привид, настао због историјске дистанце, но стварност.