Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

под »приватно право«, а не под међународно јавно право. Y исто време, за једну суверену државу (или један њен мањи саставни део) претпоставл>а се да она у свом пословању са приватним лицима остаје при свохме праву. Аопушта се да се једна држава може добровољно подвргнути неком друтохм праву, али, по традиционалним правилима, ова квалификација није од већег значаја« ( 2 ). Разматрајући, даље, питање да ли би путем инструмента диплохматске заштите спор око извршења оваквих уговора могао да буде изнет пред међународне судове и од њих цресуђен на бази меВународног јавног права, Нусбаум износи следеће мишљење: »Нису постојали и још увек су мали изгледи да се по државним обвезницама може водити спор пред меЬународним судовима. Такви судови обично решавају само спорове измеВу држава. Претпостављајући да са стране повериоца држава узме као своје захтеве својих држављана, као што je то учинила Француска у случају српских и бразилијанских зајхмова, за надлежност меВународног суда je још увек потребан пристанак дужничке владе. Усвајање много дискутоване »опционалне клаузуле« од стране ове последње, не би било довољно. Под овом клаузулом, Стални суд међународне правде je надлежан »по сваком питању меВународног права« и по »природи и обиму накнаде коју треба дати за повреду једне меВународне обавезе«, али плаћање једне државне обвезнице, без ичег другог, не може бити сматрано као питање »меВународног права«, нити je неплаћање такве обвезнице »повреда меВународне обавезе« ( 3 ). Не би се могло рећи да join у обо доба није било у доктрини и друкчијих мишл>ења, али више на теоретскохм нивоу de lege ferenda него као констатација постојеће праксе, по којима би уговоре хмеБународног карактера у којима je једна странка држава, требало подвргнути меВународнохм праву ( 4 ). 3. Y вези са овим проблемима изнете су разне теорије или, боље речено, предлози и сугестије за њихово решавање. На првОхМ месту треба поменути теорију проф. Фердроса, да право које регулише еконохмске односе измеВу држава у развоју и иностраних прнвредних трупа и концерна

(2) A Nussbaum, Money in the Law, National and International, Brooklyn, 1950, p. 424.

(3) Nussbaum, op. cit., p. 438. Питање се поставило касније управо у овом облику у спору између Француске и Норвешке (Case of Certain Norvegian Loans, International Court of Justice, Reports, 1957). Француска влада, узимајући у заштиту носиоце норвешких зајмова, француске државл>ане, због укидања златне клаузуле из тих зајмова на основу норвешких закона, подпела je тужбу против норвешке владе међународном суду на основу опционалне клаузуле из плана 36. Статута Суда. МёВутим, Норвешка je у својој одбрани истицала да се овде ради о једном питању из искључиве унутрашње надлежности држава, о коме се не може расправхъати и пред међународним судом као о повреди неке обавезе дпректно засноване на међународном јавном праву. Пошто je француска влада, приступајући опцноналној клаузули учинила резерву да изузима из надлежности суда сва пптања која по њеној оцени спадају у унутрашњу надлежност државе, Међународни суд je сматрао да на основу начела рещшрочности норвешка влада ни je везана према Француској да пристане да Суд расправл.а по пнтању које по њеној дискрецнонарној оцени спада у унутрашњу надлежност држава. Суд je уважио овај приговор не улазећи у мериторно расправлање да ли према постојећим начелима меВународног права ова врста питања спада у искључиву унутрашњу надлежност држава.

(4) М. Wolff, Private International Law, Oxford University Press, London, 1950, p. 417: Jessup, Modern Law of Nations, New York, 1948, p. 139. Видн, такоВе, за дискусије вођене по овом питању чланак: Borchard, International Loans and International Law, American Society of International Law Proceedings, 134, 1932; F. A. Mann, Reflections on a Commercial Law of Nations, British Year Book of International Law, 1957.