Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

27

ПРИМЕНА МЕВУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИ J СКЕ УГОВОРЕ

због недостатка меВународног субјективитета на страни појединих лица и организадија које су на непосредан или посредан начин умешане у трансакције повезане са остварењеЈМ уговора о зајму. Код зајмова МеВународне банке ово питанье je решено, али, како ћемо видети, само делимично, тиме што се у овим зајмовима увек мора појављивати као зајмопримац или гарант једна држава чланица МеВународне банке. МеВутим, из овог решења нису могла бити извучене све последние и, водећи рачуна о практичным потребама, морало je доћи до паралелне и комбиноване примене националних права за различите категорије односа. Y погледу судског имунитета Банке, створен je је.дан врло сложен режим. Нормално, специјализоване агенције Уједињених наднја, као и много друге меВународне и регионалне организације, уживају имунитет у погледу надлежности националннх судова на тернторијама држава чланица ових организација. Y теоријн меВународног права се сматра да je судски имунитет главных меВународних организаций а постао саставни део меВународног обичајног права ( 18 ). Разуме се да je такав имунитет засновав увек на функционалној бази, тј. у обиму који je потребан да ове организације могу без сметњи да испуњавају циљеве ради којих су основане. МеБутим, МеВународна банка je морала водити рачуна о томе да je она зависна од тржишта капитала и да би њен пун судски имунитет могао неповољно дејствовати на оне који би иначе хтели да улажу свој новац у Банчине обвезнице. Из тих разлога, према Конвенцији о гьеном оснивању. Банка може битицужена код надлежног суда у држави чланици Банке у којој ова има своје представништво или je именовала свог заступника ради доставлзања судских аката, или у земљама у којима je издала своје обвезнице. Али државе чланице не могу тужити Банку код својих националних судова; оне имају и друге могућностн да заштите своја права према Банци, било преко управних органа Банке, у чијој делатности оне саме учествују, или путем арбитраже, која je предвиВена у уговору о зајму, за спорове измеВу Банке и државе зајмопримца односно гаранта. . Најзад, у случају да Банка не изврши одлуку донету од стране арбитражног суда предвиВеног уговором, држава чланица у чију je корист одлука изречена, може тражити њено принудно извршење од надлежног националног суда. Исто тако, у случају да je таква одлука донета против зајмопримца који нема својство владе, Банка може тражити њено принудно извршење од надлежног националног суда. Ако je арбитражна одлука донета против државе чланице, која неће да je изврши, зависи од прописа lex a fori, тј. закона суда пред којим je поступай за њено принудно извршење покренут, у којој мери je принудно извршење против држава уопште дозволено. 13. Ова двојност у поступку долази до изражаја кад на основу једног истог уговора о зајму, закљученог измеВу МеВународне банке и државе зајмопримца, дође до издавања бонова и обвезница, које ће куповати приватна лица и организације. Опште je прихваВгено да уговори о зајму закључени измеВу личности меВународног права могу бити подвргнути меБународном праву. То правило се примењује како на зајмове и кредитне споразуме измеВу држава, тако и на оне који се закључују измеВу држава

(18) Lalive, L’immunité de juridiction des Etats et des Organisations internationales, Recueil des Cours de L’académie du droit international, t. 84, p. 388.