Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

31

ПРИМЕНА МЕВУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИ J СКЕ УГОВОРЕ

ђународних односа. С друге стране, ови односи на меВународном плану немају ону масовну подлогу и учестаност која посхоји у унутрашњим законодавствима, и постављају се под више индивидуализованим околностима и у мање хомогеним срединама. 17. Y овом погледу, највећи напор да се створи посебан систем трговинског права, који би се примењивао у односима између држава и меВународних организација, па у извесној мери и измеБу њих и приватних лица и организација, учинио je А. Ман у низу студија ( 27 ). Он не пориче рудиментаран характер правила меВународног права у овој области, али сматра да се празнине могу попунити позивајући се на опште призната правна начела у смислу чл. 38 I с Статута МеВународног Суда. Y циљу да се изнаВу ова начела треба користити правила узета из националних система селективном применом упоредне методе. МеВутим, проблем се поставља у погледу методологије: како би требало спроводити овај процес упореВивања, да би се дошло до утврВивања општих начела подобних за примену у меБународним релацијама. Ипак, Ман сматра да се тако мора поступати, и поред свих постојеЬих тешкоћа, из два основна разлога. На првом месту, под притиском актуелних потреба меВународног живота, личности меВународног права, државе и меБународне организације, почеле су да се баве разним привредним пословима који су раније били скоро искључиво предмет активности приватних лица и организација, и то на једном широком фронту, почев од разних банкарских операција, као што су давање зајмова и кредита, затим регулација меВународних река, финансирање испорука железничког матери]ала, изградња пристаништа, про да] а бродова и авиона итд. На другом месту, ови пословн показу] у велику суштинску сличност са пословима који се обављају на низоу националних права. Yroßopn који се закључују на меБународном плану, по свом предмету и суштини нису битно различитн од оних закључиваних у приватно] сфери и на нивоу националних права, па зато и правила која су се у том погледу развила, могу бити лако прилагоВена новим потребама и кад се ови односи постављају у меВународним размерама. Аошло ]е до неке врсте ерозије у разликама измеБу два главна правна система, меВународног и националних права, чији се односи не могу више третирати на бази чисто логичних концепата.” Обе гране права, каже Ман, гране су истог стабла. Оне се примењују у складу са захтевима разумне правде и практичных потреба, оне се преклапају и прожимају једна другу. Обе су позване да допринесу прогресивном развоју права” С 2B ). 18. Сви ови аргумента имају, несумњиво, своју снагу и очевидно ]е да ако треба развијати „трговинско право народа” као посебну грану меБународног права, онда се то може постићи само употребом чл. 38 1 с Статута МеВународног суда. Али, при свему томе, остаје отворено join доста питања, која могу представљати озбиљне сметње у даљем развитку ове правне гране. а) На првом месту, оскудност и недовољна одреВеност већ искристализованих правила у овом делу меВународног права. Она се формирају

(27) В. нарочито студије Reflections on a Commercial Law of Nations, British Year Book of International Law, 1957, p. 21—51 и The Proper Law of Contracts concluded by International FersonSj, British Year Book 1959, p. 34 —37.

(28) Mann, The Proper Law, p. 56.