Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

За настану међународних односа на правним факултетима можемо рећи следеће: а) Она настава je понекад део општег курса о меВународном јавном праву и заузима место у програму завнсно од универзитета и земаља. У СССР дају се основни појмови о меВународним односпма у оквиру општег к\фса. У Индији Међународни односи не чине посебан курс и не појављују се у основном универзитетском образовању. б) Ова материја може бити изложена у облику посебног курса како у основној тако и у последипломској настави. Као пример могу се навести неки универзптети у Француској, те се меВународни односи излажу у оквиру основног курса „Велики политички савремени проблеми” и чине његову половину. На последипломским студијама ова дисциплина се врло место излаже у облику посебних курсева. Наставне планове и програме у Југославији доносе факултетска већа и факултетски савети a потврђују одговарајуће републичке скупштине. Може се рећи да нема једичсхвеног програма за све универзитете у земљи, мада су у свим програмима битна питања обухваћена. Понекад постоје различита гледишта о обиму и садржини одре Вене правне дисциплине (случај са МПП), па се то одражава и у наставним програмима. Y току последгьих година југословенски теоретичари чине знатне напоре у постављању основа за научну дисциплину о међународним односима. До сада се она, углавном, предаје на правним факултетима у оквиру општег курса о међународном јавном праву и чини, мање или више, неколико уводних или пропратних напомена у проучавању установа савременог међународног јавног права шш, изузетно, на пој единим смеровима као посебна дисциплина (Љубљана, Приштина). Y постојећим уџбеницима међународног јавног права не постоји неки видан напредак у излагай, у ове нове научне дисциплине. ОдреВенији резултати постигнути су у настави међународннх односа на факултетима политичких наука и високим политичким школама у земљи, као и у последипломској настави ако je реч о настави појединих питања из међународних односа. Ове напоре за уобличавање нове научне дисциплине о међународним односима треба поздравити и помагати. МеВутим, с обзиром на сложеност овог подухвата и потребу уопштавања које треба да произиђе из низа других дисциплина (меВународно право, дипломатска историја, меВународна политика и др.) треба се чувати импровизације (чега на жалост има) и упоредо радити на пој единим деловима и областима ове научне дисциплине, да би се касније из тог мноштва радова и посебних монографија могло приступит!! једном целовитијем уопштавању. 5. Место мећународног права у склону правних студнја. На више од три четвртине универзитета, према подацима којима се располаже, меВународно право je обавезан предмет у склону правних студија. На неким факултетима он je факултативан, са јако израженом тенденцијом да га студентн сами бирају. МеВународно право (јавно и приватно), као и међународне организације само у Финској од свих скандинавских земаља су обавезнн предмети. Могло би се рећи да у скандинавским земљама настава меБународног права не заузима временски много места у наставном плану школа. Најчешћи случај обавезног или факултативног набора у настави меБународног права имамо у В. Британији, САА. Индији, Јапану и др. Her-