Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

97

ПРИЛОЗИ

де у овим земљама ова дисциплина je обавезна а негде факултативна. То je вероватно зато што се у тим земљама врши извесна специјализадија и диференцијација између правних и њима сродних факултета и института политичких наука. Понекад у томе имају удела и директиве влада, уколико оне утичу на универзитетске програме. Y већини правних школа у САД међународно право je факултативан предмет. Y социјалистичким земљама настава из међународног права je на основном курсу обавезна (СССР, Мађарска). Она се јавља као обавезна и на појединим институтима (СССР, Бугарска). Број студената који се опредељују на последипломским студијама за међународно право, у односу на целокупан број студената који настављају те студије, на жалост, није велики. Курсеви из међународног јавног и међународног приватног права, као и испити из ових предмета на свим факултетима у Југославији су обавезни за студенте. Оваквом закључку не смета чнњеница што на појединим факултетима постоје разлике у програму, с обзиром на постојање различитих смерова. Као посебне интернационалистичке дисциплине на неким факултетима у земљи јавлзају се: међународни односи, међународне организације, меБународно привредно право, дипломатска историја, међународно радио право итд. На нивоу последипломских студија и доктората такође се запажа велико интересоване слушалаца и кандидата. То ce објашнава многим разлозима (очекивање да ће ce наћи боље запослење, привлачност међународног права као научне дисциплине, итд.), пре свега великом пажњом и интересовањем ко je наша земља показује за међународне проблеме. Тако, на Нравном факултету у Београду, на међународни смер на последипломским студијама, од И смерова колико постоји на факултету, уписује се скоро четвртина слушалаца. Слична je ситуација и са до сада одбраненим докторским дисертацијама из ове области. Имамо утисак да je пожељно да се настава на последипломским студијама усредсреди у једном или два центра у циљу повишавана нивоа наставе и постизања бољих резултата. 6. МеЬународни сгсупови, конгреси, гсолоквијуми, округли столови, правнички дани и сл. Преглед деланности у области наставе и ширења меЬународног права био би свакако непотпун, ако се не бисмо осврнули на многобројне скупове, конгресе, колоквијуме и сличне облике који се држе мане-више у свим земљама света. Y Л. Америци скупови овакве врсте су ређи. Запажена je посебна активност International Law Association у одржавању конгреса сваке друге године, када се на дневном реду појављују најактуелнија међународна правка питања. Националне бранше овог удружена развијају делатност одржавањем стручних скупова у земл>и, као и издавањем специјализованих часописа за међународно право. Сличан je случај и са Међународним удружењем за политичке науке ако je реч о дисциплини међународних односа. Последних година редовно се одржавају семинари о међународном праву у оквиру Европског уреда YH у Женеви. Овим скуповима додајемо плодну делатност на позиатим колоквијумима за космичко право и многе друге скупове по одређеним питанима, (конгресе МеВународног удружена за кривично право, центре за истраживање мира, скупове организације „Мир путем права” итд.). Најзад треба навести и делатност Института за међународно право, познату широм света већ једно столеће.

7 Анали